Зимско рачунање времена у Србији почеће у недељу, 30. октобра, када ће се казаљке у 3 после поноћи вратити један сат уназад, мада је све више оних који сматрају да би због уштеде струје требало да останемо на летњем времену!
О предлогу Европске комисије из 2018. године, да се последње недеље марта и октобра укине сезонско померање сата, још увек није постигнута сагласност. Земљама чланицама је препуштена таква одлука, а Србија је одлучила да настави са померањем казаљки на сатовима, као и до сада, због усклађености са већим делом Европе.Међутим, у тренутку када се најављује једна од најтежих зима на Старом континенту у последњих 50 и кусур година, и када сви покушавају да уштеде струју и гас, поједине државе у региону озбиљно размишљају да укину периодичну измену рачунања времена. Међу њима је и Северна Македонија, где Министарство привреде на основу предлога тамошње владе разматра могућност наставка летњег рачунања времена да би додатно смањили потрошњу струје.
Наиме, увођењем зимског рачунања времена дан ће се скратити за један сат, па ће мрак, на пример, уместо у 17.30 часова, падати већ око 16.30. Мада има и оних који одговарају контрааргументима да ће се онда више струје трошити у јутарњим сатима јер ће касније свитати…
Став стручњака није јединствен, а летње рачунање, чији циљ је одувек углавном била уштеда електричне енергије, код нас је први пут уведено 27. марта 1983. године. Од 1995. године казаљке су померане у последњој недељи септембра, а 2006. је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено је са ЕУ.
Имало би смисла на краћи рок продужити период летњег времена зато што још увек не може да се искористи разлика од сат времена која постоји – каже Слободан Бубјевић, физичар и научни новинар
Слободан Бубњевић, физичар и научни новинар из Института за физику у Београду, објашњава за „Блиц“ да је мотив да се летње време уведе током претходног века врло једноставан – да бисмо мање живели у мраку, а више на светлу.
– Аргументи из живота у Србији у прилог томе су да ако не бисмо последњег викенда у марту прелазили на указно, односно летње рачунање времена, деца која се рађају у пролеће и лети, а којима је сунце као свим бебама важно за развој због витамина Д, имала би сат времена мање дневног светла, топле јунске вечери, кад је дан најдужи, завршавале би се пре почетка другог Дневника. Будући да 20. јуна мрак пада у 19.27, ђаци који иду у поподневну смену би се целе године, од октобра до краја маја, враћали кући по мраку, у најтоплијим данима на почетку јула сунце би излазило пре 4 ујутру и у време кад устајемо, око 7 температура би већ била изнад 30 степени. Ови ефекти су посебно изражени у земљама на југу Европе и на ободима временских зона, где се налази и Србија – каже Бубњевић за „Блиц“.
Према његовим речима, аргументи против указног времена махом су везани за непријатности које људи пријављују након викенда у којима долази до померања сата. Мада нема рецензираних научних студија о конкретној штети коју померање сата наноси здрављу, сумње у то, као и бројна сведочанства појединаца, учиниле су ову праксу широм Европе, па и у нашем региону, изразито непопуларном.
– Дебата о указном (летњем) времену траје већ неколико година, а достигла је усијање у години уочи пандемије корона вируса, да би потом била остављена са стране. Све је почело кад је Русија одустала од померања сата, након неколико студија које су показивале да у тој земљи нема очекиване уштеде енергије, а да становништво доживљава стрес током викенда кад се врши померање. Подстакнуте овим примером друге земље на северу континента, где су ефекти указног времена због географског положаја мањи, почеле су да преиспитују његову оправданост – каже Бубњевић.
У Србији тренутно не постоји ниједна студија која се заиста бавила овим питањем, указује Бубњевић. С друге стране, будући да се налазимо на самом крајњем источном ободу средњоевропске временске зоне и да мрак пада раније него на Западу, а да су навике и ритам становништва сличне као у остатку Европе, укидање указног времена би Србију посебно погодило и знатно смањило период у којем људи могу да уживају у благодетима обданице.
О могућности да останемо на летњем режиму рачунања времена Бубњевић издваја три аспекта.
– Оно што има смисла је на краћи рок продужити период летњег времена, зато што још увек не може да се искористи временска разлика од сат времена која постоји. Али, када дође зимско време, сигурно је боље вратити се на зимско рачунање времена. Дакле, продужење на краћи рок, од око месец дана, донеће енергетске уштеде. Међутим, има други аспект, и у науци о мерама, златно метеоролошко правило је да без обзира шта је коме повољно, за све је увек најповољније да користе исте мере. Дакле, земља која се одлучи из опште прихваћеног система мера и на месец дана да тамо буду сати другачији него у окружењу, ризикује да направи потпуно непредвидљиве губитке у саобраћју, у комуникацијама и обиљу других ствари који се тичу свакодневног живота – каже Бубњевић за „Блиц“ и додаје да је врло тешко израчунати колико би то била велика штета што би сат времена било померено време у Северној Македонији или било којој другој земљи.
Због тога се све државе и договарају да користе исте мере и зато су чланице СИ система.
– Треба једноставно извагати да ли би енергетска уштеда била довољно велика или ће можда цела Европа кренути тим истим путем и продужити период указног времена. Трећи став је да сада када је дошла енергетска криза прилично је јасно да је указно (летње) време нешто што је људима у принципу корисно – закључује Бубњевић.
Не померају Руси, Kинези, Јапанци…
Први су казаљке померили Немци, и то 30. априла 1916. године, затим су за њима кренули Британци, па многе европске земље и САД. У Србији, односно тадашњој СФР Југославији, казаљке су први пут померене 27. марта 1983. године, када смо почели с рачунањем летњег времена.
Kазаљке на сату, међутим, не померају све земље. Русија је ту праксу имала од 1981. до 2011, а часовници се не померају ни у Kини, Јапану, Јужној Kореји, скоро свим афричким земљама… Зато немојте да вас изненади када током године имамо у односу на њих различиту временску разлику.
Прва идеја о померању сата датира из 1905. године
Слободан Бубњевић подсећа да је идеју да се „изгубљено време лети“ надокнади простим померањем сата први смислио Џорџ Вернон Хадсон, ентомолог са Новог Зеланда, који је 1895. у раду пред Kраљевским друштвом у Велингтону предложио летње померање времена за два сата.
– Његова идеја би вероватно остала заборављена да се истог предлога десет година касније није досетио британски предузимач и градитељ Вилијам Вилет. Током једног ранојутарњег јахања он је у лето 1905. приметио како је сунце одавно изашло, а велики број људи још спава. Вилет је покренуо велику кампању за увођење летњег времена, али пошто је умро током епидемије шпанског грипа, није дочекао да ова промена буде озакоњена.
