Додала је да се прате поједине клинике и да су приметили да за гастроентерологију и ендоскопију нема довољно термина и да у таквим случајевима позива директоре центара.
– Дешава се негде да је заиста објективно да им од три гастроскопа не раде два или од два колоноскопа не ради један или ниједан, тако да сада морамо видети и хитно набавити ту опрему која је неопходна, посебно за прегледе који се не могу обавити на други начин – навела је Грујичићева.
Истакла је да ће, што се тиче операција, Институт за ортопедију „Бањица“ вероватно комплетно изаћи из збрињавања трауме када буде почела реконструкција и да се до јуна неће враћати.
– Сви остали клиничко-болнички центри у Београду и посебно по унутрашњости, ортопеди морају да заврше практично трауму. Оно што сам сада тражила, то је да заједно са проф. Сањом Шкодрић, РФЗО провери прво колико ортопедских сала има у свакој општој болници, колико ортопеда способних да квалитетно обаве операцију имају и на основу тога ћемо проценити колико ко може и да оперише – објаснила је Даница Грујичић.
Министарка здравља је додала да је листа јединствена и да ће неким пацијентима можда бити понуђено да ураде операцију у Пожаревцу или у Крагујевцу, а они који буду инсистирали да буду оперисани на „Бањици“, биће оперисани онда када стигну на ред.
‘Бањица’ је била 2019. године заиста свела ту листу чекања буквално на годину дана, а онда је дошла корона. Корона не може бити изговор за све. Мало су се поједине колеге, наравно, не сви, једни су гинули у ковид систему, у ургентним центрима, а други су то имали као изговор да не морају да раде. Корона је прошла, према томе, морају максимално да се дају у погон да би се те листе чекања смањиле – поручила је Грујичићева.
Истакла је да је велики проблем и са магнетном резонанцом и да је тражила комплетан списак свих пацијената који су заказали тај преглед до краја године.
– Пола сата по прегледу, то је нешто што је реално. Значи, у две смене може да се ураде најмање 24 прегледа. Притом, ја не знам како је могуће да две магнетне резонанце у Клиничком центру (Србије, прим. ред.) ураде 12.000 прегледа, а све остале далеко мање. Према томе, видећемо у чему је проблем, да ли баш морају све секвенце да се раде код сваког прегледа или не. Наравно да су најделикатнији онколошки пацијенти где од дописа радиолога буквално зависи терапија – напоменула је Грујичићева.
Очекује да ће се заказивања нормализовати у другој половини фебруара, а да је већ мало лакше у другој половини јануара.
– Оног тренутка кад смо отворили све термине и кад смо отворили све датуме, тог тренутка су лекари опште праксе по 60 пацијената заказивали да би само написали упут. Није ни то добро решење и оно што је јако важно, радимо на новој дигитализацији. Нисам задовољна постојећим системима и када је у питању заштита података и када је у питању чињеница да лекари опште праксе не могу да виде налог за свог пацијента који је написао специјалиста коме су они то послали. Они то морају да виде у свом компјутеру и сада радимо на томе – истакла је министарка здравља.
Даница Грујичић је напоменула да ће до 31. августа свака болница имати скенер и да до тад 55 скенера треба да уђе у употребу.
– Имамо још четири нова линеарна акцелератора која су почела да раде сад у децембру у Крагујевцу и Нишу и сад у јануару у Институту за онкологију и радиологију Србије. Оно што желимо, то је и да у Нишу и у Крагујевцу у наредном периоду заменимо још по један линеарни акцелератор који је старији од 10 година и онда ћемо заиста имати један пристојан број линеарних акцелератора, бар радијациона онкологија ће да буде таква да не мора да се чека више од недељу дана, а недељу дана није чекање – рекла је министарка.
РТС
