Правилник о условима и начину остваривања права на кредитну подршку пољопривредницима ступио је на снагу 2. фебруара и у току је поступак потписивања уговора између Министарства пољопривреде, Трезора и комерцијалних банака, кажу у Министарству пољопривреде.
Почетком наредне недеље очекује се и расписивање јавног позива, наводи се у одговору Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на допис који је упутила Иницијатива за опстанак пољопривредника.
Иницијатива је крајем јануара упутила министарству допис у ком се тражи хитно решавање неколико проблема и наводи захтев за субвенционисане кредите за пољопривреднике са један одсто ефективне каматне стопе.
Министарство поводом овог захтева у одговору наводи и то да већ субвенционише део камате на кредите за набавку животиња и хране за животиње, премију осигурања животиња, набавку семена, ђубрива, садног материјала и средства за заштиту биља, инвестициона улагања у пољопривредну механизацију и опрему.
На захтев иницијативе из поменутог дописа да се пронађе решење за отпис камата и дугова Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), Министарство пољопривреде истиче да активно ради на овом проблему и наводи да је у претходном периоду одржан низ састанака са представницима ПИО фонда, Пореске управе и Републичког фонда за здравствено осигурање.
Величина дуга пољопривредника који нису измиривали своје обавезе износи 312 милијарди динара, наводе из министарства, док је дуг активних пољопривредних газдинстава у еАграру 119 милијарди, од чега је основица 52 милијарде, а остало чини камату.
– Како би се изашло у сусрет пољопривредним произвођачима и пронашло прихватљиво решење за решавање овог проблема тренутно се разматра могућност да се пољопривредницима одобри репрограм односно одлагање плаћања дугованог износа на рате, до 60 месеци, а пољопривреднику који буде редовно измиривао доспеле обавезе које су одложене, укључујући и своје редовне обавезе у складу са законом отписаће се 50 одсто камате. Даље се разматра олакшица у смислу ослобађања додатних камата као и законског обезбеђења како би репрограм био омогућен, наводи се у одговору министарства.
На захтеве да се сателитско снимање уреди законски и имплементира са катастром непокретности и да се сторнирају сви налози инспекцијама и да се сва регистрована пољопривредна газдинства (РПГ) врате у активан статус, те да се пасивним газдинствима доставе пропусти због којих су убачени у пасиван статус, министарство у одговору наводи да је сателитско снимање већ уређено законски, Законом о националним инфраструктури геопросторних података.
– Могуће је коришћење помоћних алата који омогућавају брже спровођење контрола, али се добијени резултати пре предузимања било каквих мера контролишу према геопросторним подацима катастра. Министарство пољопривреде је сателитске снимке користило само за одређивање инспекцијске контроле након што су снимци показали супротно стање на терену у односу на пријављено у регистру, наводи се у одговору.
Приликом доношења одлуке о одређивању пасивног статуса, објашњавају из министарства, Управа за аграрна плаћања у обзир узима стање у Регистру пољопривредних газдинстава које је сам произвођач попунио као и инспекцијски записник који потврђује фактичко стање на терену.
– За донета решења по поступцима из 2023. године Управа за аграрна плаћања ни једно газдинство није ставила у пасиван статус. Управа за аграрна плаћања је издала 602 решења за пасиван статус која нису коначна и на која је дозвољено право жалбе у законом прописаном року те ће се посебно преиспитати сваки случај и у најкраћем року донети коначне одлуке о стављању у пасиван статус газдинстава, наводе из министарства.
Из министарства напомињу да су пољопривредни произвођачи дужни да сваку промену података у свом РПГ доставе у прописаном року од 30 дана од настанка промене
– Па и овим путем позивамо све пољопривреднике да ажурирају стање својих регистара у РПГ, одговорили су из министарства.
