Suviše daleke obale ljudskom oku nisu pružale mogućnost da ih sagleda na
svom putu otkrovljenja. Lažni trenuci mira vezali su odavno svoje ratne jedrenjake
za tišinu morskih luka.Mirni talasi istih zapljuskivali su sećanja na način da se
samo porazi hvale i slave, ignorišući sadašnjost kroz prolaznost života u
iščekivanju budućih događaja koji će promeniti svet, a sve to konstantno klizeći u
prošlost sve dublje i dublje.
Svaka tuga je posebna, kolektivitet radosti je samo dah
čopora koji bezumno slede alfa primerak, ne zato što je on bolji i pametniji, nego
zato što je beskrupulozan u svojoj nameri spasenja sopstvenih viđenja vrednosti.
Marginalizacija vlastite ličnosti uvek tihuje u želji da se misao ne pothrani tamo
gde treba, a telo ne istereti nebitnim naporom nepotkupljivošću ljudskog duha.
Sama krotkost čovekove čestitosti uvek je ogledalo svakog savremenog društva.
Princip Taliona, oko za oko, zub za zub, je nedorečeni, ali vrlo jednostavno
konkretizovani pogled na lažne ljušture našeg roda, a u numeri benda Osmi Putnik
Čopor Ide U Raj, preslikan na odredjeni način. Kompozicija se nalazi na njihovom
drugom albumu objavljenog od strane PGP RTB 1987. godine, snimljenog u tada
ekskluzivinom studiju V pomenute diskografske kuće. Sam album je nosila udarna
numera Glasno, Glasnije, ali, zanimljivo, da je njihova obrada grupe Metak Da Mi
Je Biti Morski Pas, takodje naišla na izuzetan prijem, pogotovo kod mlađe publike.
Naravno da je sve tekstove i muziku, sem pomenute numere, napisao Zlatan
Stipišić Džiboni. Album je producirao i zajedno sa bendom uradio sve aranžmane
Mirko Krstičević (basista grupe Metak).
Hard numera Čopor kao da vodi na jedno dalekosežno putovanje u
pretprošlost, kako tekstualno, tako i muzički, razigrano, lepršavo, kao da se krstari
svemirskim prostorom po obodima istog. Agresivno, do nivoa frustracije vodi nas
žestoki ritam, sve vreme solo gitara radi u pozadini i razvlači tonove koji
povremeno ulaze u ritam sekciju, stope se sa njom, a onda arogantno iskliznu iz
istog i zaplove iznad peščanih plaža poznatog nam sveta. Jednostavna rečitost
samog teksta šalje poruku neoprosta, siže je borba za vlastiti uzdah i beg od
samoće u tminu ljudske neiskazane topline koja predstavlja duboko zajedništvo sa
drugim jedinkama, ali sa pozivnicom da se ne ide Mal pod zvezdama (mal – živina,
stoka i sl.).
Poštovanje ličnog stava iskazanog kroz rascep sa nametnutim viđenjima
opskurnog sveta i sleda prirodnih zakona koji su vodilja mladom čoveku, nisu ništa
drugo no prekor svima onima koji zbog sitnih ustupaka od strane drugih, ne žele
ispoštovati unutrašnji duh, nego linijom manjeg otpora, a počesto i bez ikakve
polemike, jednostavno ušetaju u skromno ogradjeni prostor za nemisleće jedinke,
čekajući bilo kakav svršetak njihovih problema, a da će trpljivost rezultirati
odlaskom u raj. Apdejtovani, ali i bestidni, grabež dovodi do onog nivoa gotovo
nemoguće prepoznatljivosti, često oličene kroz nekakve segmente problema koji
niko ne želi da reši iz razloga što status quo duha u vašim životima, nekome
odgovara. Sama svesnost da je lakše biti u grupi ne donosi uvek boljitak, da je
zgodnije u smislu komforniteta pobeći od samog sebe, no da uvek iskrsne trenutak
kada se jedinka nadje sama sa sobom, pred ogledalom, sama u kupeu ljudskih
stradanja i kada nema pomoći sa strane. O tome peva bend Osmi Putnik kroz
numeru Čopor Ide U Raj.
Druga stvar koja se mora istaknuti vezuje se za pesnika ekspresionistu
Antuna Branka Šimića koji u svojoj pesmi Opomena decidirano šalje upozorenje
čoveku da pazi da ne ide malen ispod zvezda jer jednoga dana i sam će postati
prah. Sumnjam da tvorcu teksta Čopora nije bila poznata pesma, ali ju je fino
nadogradio i dao svoje viđenje borbe ispod svodova postojećeg univerzuma. Zbog
toga je sam song teksualno jak, moćan i prilagodljiv svakom vremenu, lična borba
za svoju misao i slobodu izražavanja predstavlja konfrontaciju sa svim mogućim
nametnutim stavovima koji se serviraju, pogotovo mladom biću, sa željom da bude
lišen višeg i dubljeg smisla života. Naravno da odustajanje od sopstvenih ciljeva
nije opcija ni za koga koji veruje u moć ljubavi i života. Problem je samo u nadi
koja često može biti skriveni lakmus za prekrojavanje lažnih uteha. Inače, sam
tekst je jasan, jezgrovit i odlučan u nameri da se istraje.
Svakako da je pomenuti bend imao i te kako popularnije numere u svom
angažmanu, da je u kasnijim solo projektima Džiboni imao songove sa
kritizirajućim stavovima koji nisu mogli biti neprimećeni, ne samo izmedju redova
samog teksta, već bi gotovo ogoljeni, dali podršku u ljudskim stremljenjima ka
sopstvenom boljitku iskazanim kroz borbu protiv svih ovosavremenih pošasti. Bilo
je tu i mnogo angažiranijih tekstova, ali je ovo bio klasičan poziv da mlad čovek
misli svojom glavom. Izbor je njegov.
Imajući u vidu trovački nastup raznoraznih tv stanica koje sebe nazivaju
objektivnim medijima, te siromašnim etičkim tabloidima koji sebe vide u
nekakvom poštenom novinarstvu, a sve u pokušajima da se ispiraju mozgovi
mladjanog naraštaja, uz propratno obaveštavanje da nam veštačka inteligencija
kuca na vrata sa svim svojim negativnim suplementima koje nosi pod svojim
okriljem, nisam odoleo da u ovom turbulentnom razdoblju, vremenu u kome ratovi
postaju svakodnevica, a nemaština osnovna nit koja povezuje čovečanstvo,
izvučem numeru Čopor Ide U Raj, pomenem stih pesme Opomena, uz opasku da
će zvezde uvek biti visoko iznad nas, ali je pitanje da li smo mi dostojni da
koračamo ispod istih, kao ljudi uzdignutog čela, ili ćemo samo proći kao broj iz
raznoraznih matičnih knjiga identifikovani samo za tudje potrebe. Razmislite…
Miodrag Marković
