Сутра Српска православна црква и њени верници обележавају празник посвећен Светом апостолу Филипу, али и Божићне илити Беле покладе, последњи дан у Белој недељи (недељи пред пост) и дан пред почетак великог Божићног поста.
Већина обичаја везаних за покладе односе се на заштиту од злих духова, а махом су паганског порекла и у многим местима се прослављају кроз забаве са маскираним играчима и гласном свирком.
Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри (олалија).
У Хомољу, код влашког становништва, постојао је обичај прескакања ових ватри и играња око њих.
На Косову су неке покладне поворке симболизовале сватове Краљевића Марка.
Покладе су обично дан необузданог уживања у храни, пићу и прославама, а практикују се широм света. Поворке и карневали под маскама карактеристични су за Италијане, Хрвате, Французе, Немце, Шпанце, Латиноамериканце и друге.
Славе се и међу православцима – нарочито у Грчкој и Русији. Покладе се у Русији обележавају празником Масленица. Већина покладних традиција укључује церемонијално спаљивање лутке од сламе која може имати различита симболична значења
Код Срба покладе се обележавају пред почетак Божићног поста и уочи Васкршњег или великог поста („беле покладе“).
Божићње покладе су црквени и народни празник.
Некада се ова недеља у српским селима око Смедерева обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Учесници поворке би најчешће представљали веселе сватове који певају уз смех и шалу. То би по правилу били сеоски младићи, а ређе и девојке.
Слични обичаји постоје међу Србима у Поповом пољу у Херцеговини и у Војводини. Тамо села обилазе поворке „мечкара“, што су по лицима нагарављени мушкарци одевени у стара и поцепана одела.
Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.
Божићни пост је установљен да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег који се јавио свету, и да би му поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење.
Према старом народном веровању, на овај дан требало би припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима.
Постоји веровање да би требало увече табане трљати белим луком и изговорити следеће речи: „Вештица као конац, у мене зуби као колац.“
