Немачко патенто и тржишно право поновно је потврдило оно што прописује и национална регулатива: мед је искључиво производ пчела.
Након што је америчка компанија „МелиБио“ покушала да заштити своју биљну алтернативу, Немачка Патентна и трговачка канцеларија (ДПМА) избрисала је њихово тзв. мало патентно право, чиме је спречено коришћење назива „мед“ за производе без пчела.
Компанија „МелиБио“ добила је у септембру 2024. мало патентно право на „биљну медну композицију“, односно „вегански мед“. У својој пријави „МелиБио“ је аргументовао да је мед у основи мешавина шећера, хемикалија и ароматских једињења коју је могуће произвести и без пчела. Међутим, „Хонихферорднунг“ (Немачко удружење професионалних и комерцијалних пчелара) јасно дефинише: мед је природна слатка материја коју производе медоносне пчеле.
- СУПЕРГРИП СТИЖЕ У СРБИЈУ, ОБАРА ОРГАНИЗАМ ИНСТАНТ! Мутирани вирус удара као цунами
- Пројекат „Ухвати срећу“ у Паланачкој гимназији
- ОШ „Херој Иван Мукер“ блистала на окружном такмичењу у кошарци и баскету 3×3
- МИНИСТАРКА ПОМЕНУЛА НОВИ ЗАКОН О РАДУ Биће усвојен вероватно 2027. године
- НАШИ МАЛЦИ, БУДУЋИ ШКОЛАРЦИ
На скупштини Немачког пчеларског савеза (Д.И.Б.) 2024. у Бону, председник Пчеларског савеза Рајна Палатинат, Томас Хок, упозорио је на потенцијалне последице овог патента. Након његовог захтева за брисањем, Д.И.Б. је једногласно одлучио да покрене поступак против патентне пријаве. Оштро се успротивио и Немачки савез професионалних и комерцијалних пчелара, истичући како назив „мед“ не сме да буде коришћен за биљне шећерне производе.
ДПМА је реаговао у мају 2025., када је мали патент МелиБио-а службено избрисан. Иако компанија у САД-у већ годинама продаје свој биљни „мед“ под брендом „Мелоди“, немачка се врата засад затварају.
Одлука се уклапа у ширу европску стратегију заштите традиционалних прехрамбених назива. ЕУ је већ раније јасно прописала да су ознаке попут „млеко“, „мас(л)ац“ или „кобасица“ намењене искључиво производима животињског порекла. Веганске алтернативе могу да се продају, али морају да буду јасно и недвосмислено означене како не би доводиле потрошаче у заблуду.
Агроклуб.рс
ЗАНИМЉИВОСТИ: Невероватан податак ЧАК 28 СРПСКИХ РЕЧИ ЗВАНИЧНО КОРИСТЕ ЕНГЛЕЗИ
Енглеских позајмљеница у нашем језику има много, али чак 28 српских речи ушло је у енглески речник. Њих зовемо србизми.
У анализи објављеној за лист „Политика“ професор Филолошког факултета у Београду Ненад Томовић наводи неке од њих, који су преузети из речника најеминентнијих британских и америчких издавача као што су Oxford English Dictionary и Merriem-Webster’s Унабридгед Dictionary, премда су за проверу коришћени и други релевантни извори.
Ево које речи се најчешће користе:
Најпопуларнија и прва наша реч која је ушла у енглески речник, и за коју због тога зна цео свет, јесте реч ВАМПИРЕ одн. вампир. Енглези су је усвојили у првој половини 18. века. Многи ову реч тумаче као реч словенског порекла и не везују је за конкретан језик, док је амерички лексикографи приписују српском језику.
Још једна позната и честа реч је ПАПРИКА, која припада стандардном енглеском вокабулару.
Ту је и национално пиће ШЉИВОВИЦА, које је још у 19. веку стигло до Енглеза, највероватније преко немачког, на шта указују облици sliwowitz и сливовитз.
У двадесетом веку и наше речи СЛАВА и СЛАТКО стигле су у ову краљевину.
Неколико речи које су везане за српски фолклор у енглески улазе у 19. веку када се енглеска читалачка публика први пут сусреће са нашом народном књижевношћу. Тако је, наша реч ВИЛА, у облику вила или wili, забележена у неким текстовима везаним за натприродна бића.
Како су се песме о вилама могле чути уз ГУСЛЕ које свира ГУСЛАР, није ни чудо да су у 19. веку забележене и те речи.
Наше традиционално КОЛО енглески лексикографи познају преко сто година.
Поред ових, речници региструју још неке речи карактеристичне за српску средину – у њих спадају ЗАДРУГА, која се односи првенствено на породичну задругу, скупштина и четник.
