„То су станови до 100-200 хиљада, такви станови су нам потребни за младе људе и о томе треба размишљати, не мора се зарадити не знам колико“, рекла је она за Танјуг.
Према њеним речима постоје одређени фактори који утичу на пад цена станова, као и одређене ситуације а то пре свега легализација која би уколико буде дозвољена законом довела до већег избора и понуде некретнина.
Она је додала да поред легализације, постоји велики број заробљених станова у катастру, заправо стотине хиљада нерешених предмета који такође не могу бити на тржишту некретнина.
„Уколико би катастар био ефикаснији, а о томе се прича већ годинама, онда би опет био један велики прилив и то би довело до корекције одређене на цена на тржишту некретнина“, навела је Лазаревић.
Лазаревић је рекла да у понуди нема довољан број добрих станова са релативно пристојним ценама, са квадратуром за један млади брачни пар, као и да су и кредити и даље скупи.
„А с друге стране, кад треба да дођете и да купите стан, ви сте у ситуацији да имате 100.000 евра и обратите се агенцији, која каже за те паре немамо шта да вам понудимо, то је оно најстрашније, јер то је једна јако велика сума новца за било кога да је прикупи, а схватите да са тим новцем можете на некој далекој периферији да купите неки неуслован стан. Брачни парови који имају две пристојне плате, они ипак могу себи да приуште, на пример, одређену уштеђевину и кредит, они бирају до 200.000. Значи, то је просечан купац, просечан купац не прелазе суму од 200.000“, нагласила је Лазаревић.
Према њеним речима, инвеститори нису ни у каквом ризику због тога што су уложили капитал у скупље станове, јер ако не буду могли да их издају, они ће их продати а такве станове углавном узимају фирме.
„Нема толико странаца, углавном то узимају фирме, узимају, потпуно су различити профили. Сад је тренд да имате психологе, психијатре који имају ординације и њима, пошто то доста кошта, њима није никакав проблем да закупе стан од 1.500 до 2.000 евра. Издавање има осцилације горе-доле, па у једном тренутку имате јако пуно станова које су за издавање и квалитетни, а нема ко да закупи. Ситуација са локалима је такође катастрофална“, казала је Лазаревић.
Она је навела да ми немамо Берзу нити било какав други вид чувања новца и да инфлација „једе новац“, јер му опада вредност ако се не уложи.
Како је рекла, труде се да клијентима пронађу стан какав желе, али мора се учинити одређен уступак.
„Постоје одређени делови града који су раније саграђени, који су квалитетни, имају довољно зеленила, имају паркинг око куће. Треба адаптирати стан. Такви станови су доступни и то је Браће Јерковић, то је Медак 1, 2 и 3. Значи, не могу сви живети у центру Београда и не треба“, истакла је Лазаревић.
Како је оценила, најскупље цене квадрата су у елитим зградама, без обзира на локацију, а то је на Врачару, Сењаку, Дедињу, али највише на Новом Београду, јер тамо се дижу читави комплекс и унапред се знају цене таквих зграда.
Говорећи о најнижој цени квадрата Лазаревић је рекла да када је у питању стара градња да цене варирају од 2,5 до 3,5 хиљаде евра и да све зависи од у каквом је стању стан.
