Свети мученици Јулијан и Василиса су још за живота били угледни и веома поштовани хришћани. Иако су се венчали, заветовали су се да ће живот провести као брат и сестра, ширећи хришћанство и помажући сиротињи.
Зато је Јулијан је основао мушки манастир, а Василиса женски. Према причи, биле су то велике заједнице у којима се живело по хришћанским вредностима и мерилима – у Јулијановом манастиру било је око 10.000 монаха, а у Василисином 1.000 монахиња.
Међутим, онда су за хришћане настала тешка времена. Цар Диоклецијан је прогонио и мучио припаднике ове вере, пођеднако мушкарце, као и жене.
Василиса и Јулијан су знали да ће пре или касније доћи и до њих. Василиса је Бога молила једино да ниједна од њених монахиња не пострада и не поколеба се у својој вери. Према предању, Бог је услишио ову молитву и у току наредних шест месеци, све монахиње су умрле. Ипак, оне су раширених руку и као дар прихватиле одлазак у смрт и избављење од опасности која их је чекала на Земљи. На крају, Василиса је уснила диван сан – видела је све своје духовне сестре, „светле и радосне као анђели“ како је позивају да дође к њима. Убрзо након тога, и она је преминула и придружила им се.
Свети Јулијан није стигао да оплаче своју вољену жену. Његов намастир је потпуно уништен, монаси су побијени или утамничени, а он сам је мучен страшним мукама. Одбијавши да се одрекне Христа и издржавајући све тегобе, Јулијан је успео да поколеба и на крају преобрати у хришћанство још много људи укључујући и неколико својих тамничара. Према предању, мучило га је чак 20 војника и требало им је чак седам дана да га убију.
Јулијаново и Василисино искушавање коначно се завршило 313. године када је и Јулијан часно пострадао за Христа и његову веру.
Свети мученике Јулијана и Василису славе и поштују припадници свих хришћанских заједница. Српска православна црква слави њихов дан 8. јануара по црквеном, а 21. јануара по грегоријанском календару.
Због тешког живота који су водили и страшних мука које је Јулијан истрпео зарад своје вере и посвећености Христу, ови мученици се данас сматрају заштитницима свих несрећних и неправедно оптужених људи који страдају због својих уверења и ставова. Молитва каже да ће сва неправда која им је за живота начињена бити стоструко исправљена и добрим враћена докле год остану искрени и истрајни у вери и правди.
