Света великомученица Ефимија рођена је, васпитавана и овенчана мучеништвом у Халкидону, граду Витиније, који лежи на заливу Црног Мора, према Цариграду, с друге стране мореуза Босфор.
Пострадала је током царовања Диоклецијана, а на тај дан се празнује њен спомен. Оно по чему је битна светитељка је чудотворно дејство њених чесних моштију, које се посебно приказало као такво за време четвртог васељенског сабора у Халкидону. Тај сабор је сазван у време цара Маркијана и Пулхерије 451. године после смрти цара Теодосија Млађег. Повод за сазив овога Сабора дала је Диоскорова јерес, патријарха александријског и Евтихија, архимандрита цариградског, који су распростирали лажно учење да у Христу Господу нису биле две природе, божанска и човечанска, него само једна, божанска.
На овом сабору највиднију улогу су имали Анатолије, цариградски патријарх и Јувеналије јерусалимски патријарх. Пошто препиркама и доказивањима са обе стране нису успели да дођу до конкретног решења, патријарх Анатолије је предложио да православни и јеретици напишу своје вероисповедање, па да их положе у ковчег у ком су стајале мошти свете Ефимије. Сви су се сложили са тим! Два вероисповедања су била написана и постављена на прси великомученице, ковчег затворен и запечаћен царским печатом, а постављена је и војничка стража. Затим су сви провели три дана у посту и молитви. Четвртог дана, кад су отворили ковчег видели су православно вероисповедање у десној руци светитељке, а јеретичко под њеним ногама. Тако је Божја сила решила спор у корист Православља.Повод да се одаберу њене мошти за помоћ на сабору било је то што су се у прошлости показивале као чудотворне.
На дан помена свете Ефимије, сваке године је истицала крв из њених моштију, као да је тог тренутка потекла из рана и та крв је сакупљана. Мермерна гробница је била велика и покривена мермерном плочом, а унутра се налазио дрвени ковчег са моштима. На мермерној гробници са леве стране налазио се малени отвор који се отварао у потребно време и кроз који се могла провући рука. Kроз тај отвор би епископ по завршетку ноћног бдења и пред литургију провукао сунђер и скупљао крв коју би касније исцедио у посуду која је била предвиђена само за то.
Људи када су то видели, уз велику захвалност Богу и светој мученици, мазали би се том крвљу ради благослова и исцељења од болести. Осим што је исцељивала, та крв је била и веома миомирисна. Дешавало се да се крв излива из моштију и у данима када није њен помен, посебно кад би архијереј те цркве водио богоугодан живот.
Осим тога, Ефимија се јављала верницима који су јој се са вером молили, као и онима који су лежали у болести, или би јој се у разним невољама обраћали за помоћ. Са свих страна, нарочито из Цариграда, долазио јој је народ на поклоњење.
Верује се да је Ефимија заштитница жена, те да свака жена треба да оде у цркву да јој се помоли за здравље породице.
