„Путовања су лепа због повратака“ – гласи познати цитат јединог нашег нобеловца. Путовањима као прилици да се обазремо на наше властито постојање, и постојање културе у којој смо баштињени – било је посвећен трећи догађај на овогодишњем Културном лету у Смедеревској Паланци, на коме је Викор Лазић говорио о својим путашествијима. Искуства са путовања преточена су у до сада шест објављених књига овог аутора, а још три путописа су у штампи.
По занимању адвокат и новинар, а по вокацији – светски путник, тридесет осмогодишњи Виктор Лазић је више од петнаест година пасионирано путовао диљем света. Наслов његовог гостовања пред паланачком публиком „Пут око света Виктора Лазића“ у том се смислу заиста може разумети дословно. Боравио је на шест континената, а у свакој земљи коју је обишао, остајао је најмање месец дана, често и знатно дуже – упознајући не само оно што представља уобичајену културно-туристичку понуду, већ и свакодневни живот и локалне обичаје.
О својим путовањима, Лазић је говорио онако како је о њима и писао: јасно и чисто, са финим смислом за детаље, који упућују на суштину културе народа или нација у чијим је крајевима боравио. Управо су ти лични утисци, то персонализовано виђење света, основни квалитет његових усмених и писаних приповести. Пред бројном публиком у амфитеатру на Тргу културе, између осталог, Лазић је говорио о обичајима на Тајланду, о народима Индонезије, активним и угашеним вулканима у чијој се близини кретао, о погребним обичајима и потоњем поступању са умрлим члановима племена која су га угостила, о гостопримству сиромашних Суданаца, о необичним јелима и пићима која је искуствовао, најчешће не без последица… После излагања уследила су питања публике, а вече је шармантно водила директорка паланачке библиотеке, Ирена Поповић.
Гостовање Виктора Лазића заголицало је машту, подстичући да се отиснемо у бели свет, имајући у виду ону познату реченицу Анатола Франса: „Путовања поново успостављају хармонију која је некада постојала између човека и универзума“.
В.Ђ.