У организацији општине Смедеревска Паланка и Месне заједнице Влашки До, одржана је комеморација поводом смтри, проф. др Радмиле Милентијевић. Комеморацији у Влашком Долу у просторијама њене задужбине присуствовали су мештани, пријатељи и поштоваоци Радмиле Милентијевић.
О њеном животу, каријер, хуманитарном раду и делима која ће остати запамћена, говорили су др Милан Матејић у име МЗ Влашки До, заменица председника општине, Ђурђина Младеновић, председник УО Фондације „Радмила Милентијевић“, Петар Јелић и матичар у пензији, Жарко Талијан.
Заменица председника општине, Ђурђина Младеновић, истакла је да Радмила Милентијевић била почасни грађанин општине Смедеревска Паланка и да ће у наредном периоду једна улица у граду носити име по њој.
-Несебично је помагала свима, посебно свом народу и, како је говорили својим азањцима и влашкодолцима, које никада није заборавила. Била је срдачна, великодушна, увек расположена да удели по који савет, ненаметљиво са осмехом на лицу. Памтићемо је по залагању за очување културе, вере и традиције нашег краја и као великог ктитора и задужбинара. Била је почасни грађанин наше општине. Као захваланост за све што је учинила за нас и наш крај, поднећемо предлог Скупштини општине, да једна улица у Паланци носи назив, проф. Др Радмила Милентијевић, рекла је Младеновић.
Проф. др Радмила Милентијевић је рођена 27. 10. 1931. године у Азањи (засеок Влашки До), од оца Живомира и мајке Данице, дев. Бабанић. Рано детињство је провела у Влашком Долу, где је започела основно школовање. Пред крај школске године са породицом се сели у Београд и тамо завршава први разред основне школе и наставља даље школовање. Била је студент треће године економије када се из Београда отиснула у свет. Неко време је провела код оца у Паризу, а затим је стигла у Чикаго, где је студирала светску савремену историју. Магистрирала је на Чикашком универзитету 1961. а докторирала на Колумбија универзитету у Њујорку 1970. године.
Професорску каријеру започела је 1966. године на Катедри за историју Сити колеџа Градског универзитета у Њујорку, где је 1984. изабрана за редовног професора. Држала је наставу из области Савремене европске историје, руководила програмом постдипломских студија из историје и била шеф Катедре за историју (1990-1993).
Обављала је и руководеће функције на Градском универзитету у Њујорку.
Године 1993. одлази у пензију, али задржава статус професора емеритуса на том универзитету. Проф. др Радмила Милентијевић је изабрана за министра без протфеља у Влади СР Југославије 14. јула 1992. године, а од 11. 2. 1997. била је министар за информације у Влади Р. Србије.
Проф. др Радмила Милентијевић, никада није заборављала свој родни крај и српски народ. У Азањи је обновила цркву и подигла своју Задужбину – Парохијски дом. Свом родном месту даривала је артеријски бунар, Спомен чесму и споменик војводи Ђуши Вулићевићу. У Влашком Долу је ктитор цркве и Парохијског дома и саградила је Културни центар Радмила Милентијевић. Обнављала је цркве и манастире у Србији и другим земљама где живи српски народ. Подигла је споменике Филипу Вишњићу у Вишњићеву и Кнегињи Милици у Трстенику.
Даривала је многе установе и институције, научне центре и удружења. Поводом „Дана порода“ од 2016. године, другог дана Божића у својој Задужбини у Азањи, проф. Милентијевић дарује сву децу из Азање, Влашког Дола и Грчца која су рођена у претходној години.
Основала је Фондацију Фонд Радмила Милентијевић у Београду, 2010. године, која ће наставити хуманитарни рад и убудуће.
Аутор је две књиге под називом: „Милева Марић Ајнштајн живот са Албертом Ајнштајном“.
Почасни члан је Удружења књижевника Србије. Добитник је више награда и признања. Проф. др Радмила Милентијевић је почасни грађанин града Решице (Румунија) и општине Смедеревска Паланка.
