Југословенски добровољни омладински рад стваран је у изузетно сложеним и тешким условима Народноослободилачке борбе и социјалистичке револуције. Настао је као природни, комплементарни чинилац организоване бобе, послератне обнове и изградње земље. У време обнове земље прерастао је у акцијашки покрет, који је одмах захватио читаву социјалистичку Југославију. Покрет је добио у масовности и непоколебљивости да се добровољним радом допринесе бржем развоју своје домовине.
У време обнове и почетка изградње земље, око милион и по омладинаца и омладинки Југославије радило је на изградњи 70 најзначајнијих објеката и дали око 60 милиона добровољних радних дана. Међу најзначајније послове на којима је омладина тада исказивала свој младалачки полет, елан и љубав према новој социјалистичкој држави, убрајају се: изградња железничких пруга Брчко-Бановићи, Шамац-Сарајево и Бањалука-Добој, у дужини од 430 километара, и 382 километра, за то време, модерног ауто-пута од Београда до Загреба.
Поред ова четири најзначајнија привредна и стратешка објекта, младићи и девојке су неуморно радили и на објектима локалног значаја. За ондашњи Срез јасенички најзначајнија омладинска добровољна градилишта била су: регулација тока Јасенице, сеча дрва на Црном врху и Руднику, регулација реке Раље, изградња неких објеката Фабрике „Јасеница“, уређење улица, комуналне инфраструктуре, спортских терена и просторија за омладинске скупове и разоноду.
Подсећајући се на то херојско доба, на време када је парола „урадимо немогуће“ била тако присутна и остваривана у пракси, некадашњи акцијаши и њихови другови, окупили су се на дан спуштања застава на радним акцијама који је био у октобру месецу, додуше не у броју као некада, да би се подсетили на те незаборавне дане.
