Odavno ne postoji bilo kakva neophodnost za ilustraciju ljudskih
izdignuća, u smislu postanka moćnog čoveka u odnosu na običnu
jedinku koja luta svojim krivudavim stazicama, iz razloga da su mediji ti
koji crtaju lik heroja ili protivnika istom, sve se svodi na dokonu zabavu
ili tešku propagandu. Zavisi iz kog ugla gledano. Poziciranja jesu
različita, ali sistem vrednosti je lako okretljiv, što je uočljivo i u novom
talasu domaćih serija koje imaju slične sadržaje, identične junake i
razgradive moralne sadržaje. Biti superheroj u muzičkom smislu je nešto
drugačije, povodi se razlikuju, ali ideja ostaje ista, biti različit,
pravedniji, ali i voljeniji.
O Zdenku Kolaru odavno je sve rečeno, napisano i, delimično,
odslušano. Njegova biografija jeste vezana za Idole i Vladu Divljana,
uvek je bio osoba u senci, ali siguran i odan za sve ono što je uradio u
svom muzičkom životu. Nenametljiv, nekako smoreno tih, ali i vizuelno
simpatičan. Bio je koren Idola, temelj svih njihovih uspona i padova,
nikada u prvom planu, ali stameni nosilac njihovih ideja. Saradjivao je
sa Divljanom , takoreći do kraja, ali bio je i deo svakodnevice
normalnog ljudskog bića. Naravno da je njegova uloga velika i u bendu
Zona B. Skromnost nije bila teskoba sa kojom nije mogao izaći na kraj.
A onda je definitivno rešio da izadje iz sopstvene senke.
Uz nesebičnu pomoć benda Magic Bush, otisnuo se u solo vode.
Sjajan basista rešio je da pusti i glas iz sebe i to na sasvim prihvatljiv
način, bez nekog osobitog egzibicionizma. Nema zanosa i bespotrebnog
klišea u pokušaju lucidnog stvaranja nečega što mu ne pripada. Svoj
talenat je potkrepio i dugogodišnjim radom, ali i voljom za ono što misli
da mu pripada, a pripada mu.
Ako je Zdenku album Superheroj, kao debitansko solo iskazivanje,
samo početak jednog novog muzičkog razdoblja u kome će dominirati i
njegov vokal, onda je na sasvim solidnom putu da u svojoj karijeri izvrši
još jednu nadogradnju. Put nije ni kratak, ni jednostavan. Moraće sebe
još uložiti i iskristalisati kroz želju da bude drugačiji u odnosu na nešto
što je radio do sada. Na albumu se nalazi dvanaest numera, neke od njih
su Zdenkovo samostalno delo, a neke potpisuju članovi Magic Busha.
Super Heroj je jedan pitak album, ne pretenciozan, zvuči smireno, da ne
kažem mirnodopski.
Na albumu nema zaživljenog adrenalina, peva se o običnim
stvarima, ljubavima, snovima, ali su numere nekako sve slične jedna
drugoj, kao da se neka skrivena numera Bitlsa vrti pritajeno u sklopu
klasičnog roka, bluza i savremenog džeza. Osećaju se ostaci negdašnjih
Idola, mirnoće koju je zidao Vlada Divljan, ali i na mahove, opet u
nekakvoj pozadini, onoga što radi Zona B. Taj bluz koji izlazi na
momenat iz nekog pupoljka, brzo se vraća u cvet koji sklapa latice i tiho
se vraća usnulim notama.
Lično, najviše mi se dopala numera Neka Bude, klasičan rokenrol
opus, vesela pesmica koja svojom nadahnutom lepršavošću kao da je
sišla sa albuma Distorzija Električnog Orgazma. U svakoj noti oseća se
huk nadražaja vetra kao da lagano kruni stene i njihov prah posipa kroz
nebeska prostranstva. Prepoznatljivost nekih ranijih stilova i bendova
sama se nameće, prosto, kao da sam negde te rifove čuo ranije. Numera
Savršeni Par me podseća na odavno zaboravljenu beogradsku grupu I,
utisak je da je njihovim stilom vodjeno stvaranje songa. Numera koja
zatvara album, Opekotine, je možda i najinteresantnija na samom
albumu, deklamovanje Zdenkovo uz prisustvo muzike, zanimljivo
ritmično seckanje izvučenih edukativnih zvukova obojenih u džez
maniru, neodoljivo me podseća na motive prošarane Konstraktinim
stilom.
Na kraju ovog malog sižea debi albuma Zdenka Kolara moram
istaknuti da isti prijanja uz uho u bilo koje doba dana, nenametljivo,
stilizovano nežno, kao da dremate u kišno popodne, bez cilja i plana za
bilo kakav večernji izlazak. Tišina koja vlada u neizrecivim tonovima
klavira nije produbljena nasilnim zvucima basa, nekog osobenog ritma
ili gitare, sve je nekako uklopljeno u sitne kapljice kiše. Kvalitet
produkcije ne manjka, oseća se to ugradjeno strpljenje u sam album
kome je udahnut muzički život. Mislim da Zdenko svoje nadahnuće još
nije iščilio iz sebe, ima tu još šta da kaže…
Miodrag Marković
