Rekonstrukcijom dela regionalnog puta Smederevska Palanka – Selevac, proširuju se
mogućnosti za dalјi razvoj vinskog turizma. Takođe, veoma bitna je i blizina auto-puta.
Ovakav dan iskoristili smo da posetimo još jedan izuzetno uspešan kolektiv koji se bazira na
sve popularnijem i sve pristupačnijem delu koji se odnosi na proizvodnju vina. Nalazimo se na teritoriji Selevca, u opštini Smederevska Palanka, a ovde smo na imanju vinarije Madžić.
Čuli ste sigurno za ovaj sve prepoznatlјiviji brend koji se širi kako na tržištu Srbije, tako i šire.
Naš sagovornik i domaćin ovde u vinogradima porodičnog ambijenta je gospodin Zoran
Madžić, vlasnik vinarije Madžić. Dakle, gospodine Zorane hvala Vam na gostoprimstvu, na
dobrodošlici. Evo nalazimo se ovde, kako bi rekli u srcu Šumadije. Zaista jedan prelep
pogled, prelep vidik i vinograd, grožđe od koga Vi živite i bavite se ovom vinarijom. Kad
kažemo vinarija Madžić, poznat brend sve poznatiji ne samo u ovom delu Šumadije već i
šire, kada je sve počelo? Kako bi ste Vi u kratkim crtama predstavili Vašu proizvodnju?
Dobro došli u vinariju Podrum Madžić, mala porodična vinska priča, butik vinarija, Francuzi
bi rekli garažna vinarija. Mi smo specifični po tome pošto radimo samo jednu sortu grožđa
merlo i po tome smo, se pozicionirali na tržištu i kod lјubitelјa vina, kod stručne publike i ovo
je jedan od najspecifičnijih i najautentičnijih sigurno merloa u Srbiji.
Kada govorimo o ovim vinogradima vidimo da je trenutno ta faza, tako da kažemo
mirovanja. Koliko imate ovde vinograda? Planirate i da se proširite što se toga tiče?
Pa vinograda imamo, na ovom brdu imamo dva zasada i na jednom susednom brdu imamo
još jedan zasad. Vinogradi su tako podelјeni, pošto imamo merlo u tri etikete: Merlot, The
Merlot i The Merlot limited, koji ne radimo svake godine samo u bolјim godinama, tako da
su se kroz vreme izdvojile i parcele koje su i tip zemlјišta mikroklimat i klonovi merloa koji su
za osnovni Merlot, za bejzik varijantu i za The Merlot i The Merlot limited. Jako je specifična
proizvodnja prvo kad krenemo u vinograd, zato što među prvima smo krenuli da radimo jako
tu kratku rezidbu Rojatsku kordunicu koja postoji u literaturi. Recimo, taj način rezidbe
Italijani rade na njihovom brendu Masseto od merloa. To je jedno prestižno italijansko vino
od sto posto ove sorte merlo koju ja gajim, francuske sorte, ali i internacionalne. Proširile su
se vinogradske zemlјe sveta, ali sam ja išao korak dalјe, da sam ja, pošto sam jako dobro
upoznao sortu, već dvadeset berbi je faktički iza mene, ali je firma registrovana 2008. kao
Vinarija Madžić, Podrum Madžić. Tako da sam išao korak dalјe, pošto odlično poznajem
rezidbu, upoznao sortu, da sam ja kreirao i jednu arhitekturu oblika čokota specifičnu za
merlo jedinstvenu u Srbiji koju samo kod mene možete da vidite, koja se jako dobro
pokazala. Jer, suština je u ovom načinu proizvodnje, jer je ovo i specifična proizvodnja i u
vinogradu, evo vidite ovde recimo tri godine ispod čokota nijednom nije košena trava. Trava
se kosi između redova, pušta se da naraste svoj maksimum, bilјke da dostignu, znači nekih
sedamdeset, osamdeset santimetara, onda se to samelјe tkz. zelenišno đubrenje. Vinograd
se sada smirio, već su vinogradi, prvi zasad to je ovaj koji je posađen 2009. ali je
interesantno zašto merlo. Zato što smo imali tu jedan zasad iz 69. godine i to je bio prvi
špalir u Selevcu. Pre toga se gajilo naslon je bio uz kolac, uz pritku, gde se povezivala
propkupac, smedervka itd. i to je bio prvi zasad kada sam ja rođen 69. godine je posađen.
Bilo je raznolikih sorti, najviše prokupca, smederevke, ali je bilo nešto i kaberne sovinjona,
merloa, italijanskog rizlinga odnosno grašca i praćen je. Kada sam na neki način počeo da se
usmeravam ka ovoj priči, ispratio sam te sorte i onda je odabran merlo, zato što je ovaj tip
zemlјišta mikroklimat najbolјe odgovarao njemu, da on može stručnim i kvalitetnim radom u
vinogradu da iskaže najviše od svog genetskog potencijala.
Jel` se to pokazalo kao pun pogodak, sada sa ove distance gledano?
Svakako, to je se pokazalo zato što moj merlo se jako dobro pozicionirao na našem tržištu.
Čak i stranci dolaze, ima nešto malo naznaka i da se neke količine izvezu. Nećemo
povećavati, ovo će ostati butik vinarija. Ovo se radi stvarno sa dosta lјubavi i pažnje,
uživanja, a kasnije kad odemo u podrum malo ću Vam nešto reći u par reči i o tom
specifičnom načinu proizvodnje vina i prerade ovog grožđa i specifičan način proizvodnje tog
vina.
Pozicionirali ste se na srpskom tržištu, da idemo malo i izvan Šumadije, vinarija Madžić
Selevac, pripadate opštini Smederevska Palanka. Mi u ovoj našoj priči govorimo upravo o
tom razvoju privrednom i u svakom drugom pogledu naše opštine koji se oseća, što se tiče
infrastrukture poslednjih godina. Jeste li Vi sa te strane zadovolјni, jel možete da kažete da
uspevate na ovom području da odradite sve ono što je potrebno i naravno jel imate
adekvatnu podršku što se toga tiče?
Da, ima podrške od strane države. Pripadamo opštini Smederevska Palanka, zašto je to bitno
i za Palanku kao grad, Palanci pripadaju par ovih velikih sela kao što je Selevac, Azanja,
Kusadak itd. U opštinin Palanka ima dve vinarije, ova moja i još jedna, ali je bitno zato što
vinarstvo ulazi u sve pore društva, sve pore privrede itd. Tako da ta jedna vinska kultura koju
mi u našem kraju ovde na neki način negujemo, podržavamo i pokušavamo da je podignemo
na jedan viši nivo je jako značajna.
Sa te strane Vas kao porodičnog proizvođača, jedna porodična kompanija, dosta se i tu
posvećuje pažnja upravo tom porodičnom biznisu, jel uspevate da ostvarite pravo na sve
subvencije koje su u ovom delu proizvodnje? Znamo da eto i vinarije su sve zastuplјenije i
da ih ima i onih kvalitetnih. Sada je možda u neku ruku i hiperprodukcija, ali oni najbolјi
opstaju jel tako?
Da, stvarno od svih privrednih grana u Srbiji trenutno vinogradarstvo, odnosno vinarstvo je
nekako najdinamičnije i najbrže se razvija u Srbiji i to je prepoznato od strane države i država
pokušava koliko je u njenoj moći da pomogne vinarima.
Otvoreni ste za saradnju, rekli ste mi da ima interesovanja za ovu specifičnu vrstu
proizvodnje grožđa i vina koje je sve traženije u ograničenim količinama, što se Vas tiče uvek
je tu dobrodošao savet i svaka druga pomoć onome kome je potrebna u tom smislu.
Da, ja dosta imam iskustva i u vinogradu i u proizvodnji vina. Interesantno je što sam ja
osvojio ovu vinsku priču, vinogradarsku i vinsku priču, potpuno od vinograda do boce. Nisam
nikad imao nijednu konsultaciju, završio sam Polјoprivredni fakultet, tako da je to dosta
dobra stvar i imam ovde dosta specifičnih aktivnosti u vinogradu i u podrumu tako da neke
vinarije koje su možda na početku imaju šta, interesantno im je da me obiđu, da popričamo
da razmenimo neka iskustva i da neka iskustva im ja prenesem koja bi mogla da im pomognu
u njihovom nekom početku i razvoju. Vi imate u Burgundiji, u Pomerolu, u Sent Emilionu
iako tako male, Le Pin jedna mala vinarija, koja je reda veličine možda kao ja, proizvode
nekoliko hilјada flaša, ali to su prestižna vina koja koštaju od tri do pet hilјada evra jedna
boca 0,75. Tako da razna su opredelјenja u ovoj proizvodnji, imamo te male vinare gde se
radi specifično ručni rad do ovih većih koji idu ka nekoj možda industrijskoj proizvodnji itd.
Široka je lepeza u toj vinskoj priči načina rada, nege vinograda i proizvodnje vina u podrumu,
tako da za sve ima nekog prostora da svako svoju neku impresiju u ovoj priči na neki način
iskaže.
Svako da nađe svoje mesto na tržištu, ako poštuje sve te kodekse koji su neophodni.
Tako je.
Učestvujete redovno i na sajmovima, na prezentacijama. Kako tu stoje stvari sa vinarijom
Madžić?
Učestvujem, sada sve više je tih sajmova i ne samo u Beogradu, nego i u okruženju Palanke i
tako dalјe, ali ne može to sve da se isprati, da se stigne. Odabiram neke sajmove gde mogu
da prezentiram svoja vina, gde mislim da to ima smisla da se predstavim na pravi način.
Kažite mi što se tiče, evo sada da napomenemo i taj privredni rast, razvoj naše lokalne
samouprave evo sada do Selevca je skoro urađen put od Smederevske Palanke, to sigurno
Vama puno znači što se tiče i Vaše proizvodnje i svih onih koji su zainteresovani da dođu i da
Vas obiđu.
Jeste, to je svakako pun pogodak lokalne uprave zato što dobar put prvo vinska priča,
vinogradarstvo i vinarstvo interesantno je mi smo ovde u selu Selevcu, Šumadija,
brežulјkasto područje. Ovo je vrh brda ___?????____ na dvesta metara nadmorske visine
imamo sada razvoj u ekspanziji vinskog turizma. Turisti da bi došli do tako neke vinarije
mnogo znači ta putna infrastruktura koja je bitna i svakako da znači taj novi put koji je
urađen od Palanke do Selevca i vrlo malo sada imamo faktički od Selevca, to je sad bitna
saobraćajnica i za Palanku zato što je tu izlaz na auto-put. Od vinarije je osam kilometara do
izlaza na auto-put.
Da, faktički ste na toj maršruti, na tom vinskom putu takozvanom. Gospodine Madžiću,
hvala Vam na ovom delu razgovora. Predlažem da odemo do Vašeg podruma gde ćemo
podrobnije pričati upravo o ovom vinu(delu) koje je specifično što se tiče ove Vaše
porodične vinarije.
Nema na čemu, biće mi drago da tamo gde je ta čarolija da malo nešto kažem i na tu temu.
DRUGI DEO
Drugi deo priče o našoj poseti porodičnoj vinariji Madžić u Selevcu snimamo ovde u
podrumu vinarije Madžić. Gospodine Zorane, evo vidimo ono o čemu smo pričali u
vinogradu Vaš Merlot čuva se na adekvatan način, jel tako?
Tako je, evo nalazimo se u maloj barik sali vinarije Podrum Madžić. Ovde trenutno
odležavaju berbe The Merlot-a 2021. The Merlot limited 2021. i The Merlot iz 2021. on je
bio, sva ova vina su bila godinu dana u hrastovim bačvama od 1400 -1500 litara i sada su u
ovim barik buradima od 225 litara od srpskog hrasta. Šta je specifično kod ove proizvodnje
vina koju ja radim, jeste da ne koristimo enološka sredstva. To je jedan redak put, teži način
za proizvodnju ozbilјnijih vina, ali kad se stekne iskustvo, sigurnost, upozna se vinograd,
upozna se sorta grožđa, kada se znalački radi u vinogradu jer je vrlo bitno da se dobije
ozbilјna sirovina jer posle popravke nema nikakve, pošto se ne dodaju nikakva enološka
sredstva, onda moramo u vinogradu da uradimo maksimalno kolko nam to prirodni uslovi
dozvolјavaju. Da izvučemo maksimum iz te vegetacije, da dobijemo najkvalitetnije moguće
grožđe i da to pretočimo znalački da očuvamo to što smo stvorili u vinogradu, da pretočimo
u ovu hrastovu burad gde će biti sazrevanje i harmonizacija ovog vina. Znači, samo se koristi
malo sumpor-dioksida i ništa više, znači malo. U __???___ proizvodnji je dozvolјeno 150 mg
ukupno sumpor-dioksida po litru vina, ovde je to negde prosečno oko pedesetak, znači skoro
tri puta manje. Dvadeset berbi već imam iza sebe, stekao sam jedno lepo iskustvo na ovaj
način na koji ja radim, prilično jedan specifičan način i to se prepoznaje kod potrošača vina,
kod jednog dela publike jer ovog vina nema na širokom tržištu. Jer količine su takve da su
dostupne samo u nekim specijalizovanim prodavnicama vina, u nekim restoranima
ograničenog broja, probranim, odabranim restoranima koji razumeju ovaj način proizvodnje
i ovu priču. Tako da sam jako zadovolјan kako se razvija ovaj moj vinski put i to prepoznaje
jedna stručna publika. Evo sada, ove godine i Vino.rs jedan magazin je uvrstio moj The
Merlot iz berbe 2019. u deset najbolјih vina Srbije koje su obeležile 2023. godinu po
mišlјenju stručne publike.
To je specijalizovan sajt koji se bavi time?
Da, specijalizovan sajt. Po mišlјenju publike, stručnih lјudi koji se bave degustacijom i
ocenjivanjem vina, distributera, restorani itd.
To Vam je prava satisfakcija za sav uložen trud i za volјu i za lјubav, jer ovo treba da se voli,
jel tako, da bi ste radili na taj način?
Pa jeste, mora da se voli i treba dosta strplјenja jer vino traži, evo tri godine prođe od berbe
do izlaska ovog vina na tržište. Znači, to je dug period čekanja, sporiji je obrt sredstava itd,
ali kada se zatvori ciklus i kada čovek to voli i ima strplјenja, mora se imati strplјenja jer ne
možemo sada mi da proizvedemo vino i za tri meseca na tržište. Možemo, ali ovo je drugi
koncept proizvodnje, drugačije, ovo su dugovečna vina koja mogu minimum deceniju su
moja iskustva da ona mogu da, kada se stave u bocu da nadograđuju svoj kvalitet i da se
harmonizuju, zaokruže. Da taj kvalitet postignut u boci se dugo čuva u boci, ne pada. Može
se reći da su to, potentna, dugovečna vina. Interesantno je za ovaj merlo, znamo da merlo
ima te mekane tanine itd, nežnije tanine u odnosu na kaberne, ali on mora da ima postojane
tanine jer su tanini temelјi koji čuvaju i nose vino kroz vreme. Za dugovečna vina moramo da
imamo snažne, zdrave tanine i ja to postižem u mom merlou. Oni su jako lepo, snažni su,
mogu da nose ovo vino kroz vreme, oni su jako lepo ukomponovani lepo, harmonizovani u
vinu tako da ti tanini su samo šlag na torti, ne odskaču, nisu grubi. Jako su lepo
harmonizovani za dve godine odležavanja u hrastovim buradima i bačvama. Evo sad
možemo, pošto smo već ovde i da probamo. Evo došlo je vreme da ja treba da probam, pa je
sad prilika, da vidimo kako se razvija vino.
Da, da, zajednički. Dovolјno je bilo.
Tako je, uzmite čašu samo. Evo, probaćemo ovo je jedan The Merlot iz 2021. on bi trebao da
se flašira faktički, sad će biti dve godine posle Nove godine, tako da negde krajem januara bi
trebalo da se flašira da krene sazrevanje i harmonizacija u boci pre izlaska na tržište. Evo,
degustaciona norma, nećemo previše.
Jel ima boju koja je potrebna?
Svakako, vidite evo kako je to intezivna rubin crvena boja. Ono je sad malo hladnije nego što
treba, jer je ovde sad u podrumu negde oko 8 stepeni, ono bi trebalo barem da ima 15.
Interesantno isto za moje merloe da jako lepo mogu da se piju, znamo da su aktuelnija roze i
bela vina u tom letnjem periodu kada su više temperature, međutim, evo publika je otkrila i
da moj merlo jako lepo može da se pije u letnjem periodu, s` tim što se malo samo spusti
temperatura ne na nekih 17, 18 na nekih 15 stepeni 16 gde ima jako lepu svežinu,
osvežavajuć je, ali je nežan. Može da podnese neku laganiju letnju varijantu hrane, lepo se
složi sa takvom hranom.
Jel uspevate, što se tiče ovih kapaciteta ovde, pokrivaju proizvodnju i da kažemo par reči o
prinosima sada? Jer znamo da su i tu neke određene klimatske promene, jel uspeva grožđe
da održi taj kvalitet koji je potreban da bi ste dobili ovakvo vino?
Pa da, svakako. Znači imamo male, relativno male prinose. Za Merlot je to negde oko
kilogram i po, kilogram i sedamsto po jednoj bilјci, po čokotu. Dok za The Merlot i za The
Merlot limited to se kreće oko kilogram prinos grožđa po čokotu, da bi mi dobili tu
ekstrakciju, jako dobru intenzivnu boju. Da bi dobili te tanine koje hoćemo u grožđu za
ovako dugovečno vino i znalačkim radom u vinogradu dobijamo tu jednu finu harmoniju u
bobici koja se posle prenosi i oseća se u ovim vinima, tako da ovo je jedna jako specifična
mala srpska vinarija.
U svakom slučaju ćemo mali i da probamo. Jeste li zadovolјni?
Vidite kako tu imamo jako lepo zrelo voće, koje fino harmonizuju tanini koji se naslanjaju na
to lepo voće, podržavaju ga. Šta je još interesantno, što je jedan deo stručne publike otkrio,
a to je da jako specifično u ovom merlou je ta jedna asocijacija na malinu koja je prilično
retka u vinima.
Jel ima ono boju koja, recimo, je specifična za merlo ili ima neku specifičnost?
Merlo je sorta kao merlo, kaberne itd, su sorte koje imaju snažniji intenzitet obojenosti vina,
nego recimo što je sorta pino noar, koja je isto velika sorta jako ozbilјna vina, recimo imamo
Romanee-Conti u Burgundiji gde vina koštaju više hilјada evra jedna boca itd, ali je to
drugačija sorta, drugačije vino. Ono je nežnije sa bojom, intenzitet boje je da kažem, nije
tako snažan intenzitet boje kao što je kod merloa kabernea, ima jako lepu eleganciju. Tako
da, moj merlo je jako lepo obojen, jako dobar intenzitet boje, jako lepa voćnost koja je
ukomponovana sa jako dobrim taninima. Recimo, bio sam u Sloveniji prošle godine na
Goriškim brdima, pa sam eto probao neke merloe, koliko se oni razlikuju. Recimo, tamo ta
koja sam ja probao, te merloe, nemaju ovu voćnost koju ima moj merlo.
To zavisi od podneblјa?
Pa sigurno i od podneblјa, od načina rada u vinogradu, od mnogo faktora.
Da. Ništa, ostaje nam da uživamo u ovom vinu.
Živeli!
Živeli!
Nadam se da Vam je bilo prijatno i da ste nešto novo saznali na temu proizvodnje grožđa i
vina.
Naravno i Vi ste naravno sastavni deo cele ove naše priče, koju pokušavamo da
prezentujemo gledaocima na pravi način. Eto, Smederevska Palanka se može podičiti
jednom vinarijom koja prozvodi specifičnu vrstu vina i koja nalazi put do domaćih i svetskih
lјubitelјa vina, ali i na samom tržištu. Dakle, vinarija Madžić u Selevcu jedan brend
Smederevske Palanke koji sigurno traje i koji ima perspektivu, bar što se tiče kvaliteta i svega
ostalog da tako nastavi i u narednom periodu.
