Вирус бронзавости парадајза или како се још назива и вирус пегавог увенућа парадајза (Tomato spotted wilt virus TSWV ) је вирус за који се сматра да је најраспрострањенији и да има најшири круг домаћина. Први пут је регистрован још 1915 године у Аустралији, док је на украсном биљу детектован средином тридесетих година прошлог века.
На парадајзу али и другим економски важним повртарским биљкама велике штете може да причини, како при гајењу на отвореном тако и у затвореним просторима. У подручјима у којима се интензивније развија штете могу да износе 30-50%, а појединих година чак и 90%. Вирус бронзавости парадајза је опште распрострањен и до сада је његово присуство потврђено у умереним, суптропским и тропским подручјима.
У хладнијим подручјима углавном се налази у стакленицима и другим заштићеним просторима. На нашем подручју ТСWВ је првенствено забележено на дувану где је средином прошлог века нанео велике штете и губитке у производњи. Касније присуство вируса је доказано и на паприци, парадајзу, салати, соји, шаргарепи и на многим украсним биљкама, цвећу. Овај вирус има и широк круг домаћина и у кровским врстама као што су горчика, маслачак, ладолеж, пепељуга, штир попонац и др.. То само повећава ризик од његовог ширења. Вирус бронзавости парадајза се не преноси семеном биљке домаћина тако да се сматра да су коровске врсте вероватно највећи извор инокулума, одакле се преноси на осетљиве биљке.
Међутим потенцијал заразе вирусом бронзавости парадајза не зависи само од извора заразе већ и од присуства вектора који су директно заслужни за његово ширење. Вектори ширења су трипс а један од првих доказаних вектора је Тхрипс табаци – дуванов трипс. Познати и доказани вектори су и Франклиниелла сцхултзеи – памуков трипс, Франклиниелла оцциденталис – калифорнијски трипс и др.. Веза вируса и вектора је узрочно последична тако да појава и бројност вектора утичу на појаву и ширење заразе. Почетни симптоми болести се испољавају у виду прстенастих пега на младом лишћу парадајза.
Временом се ове пеге спајају и настају најразличитији облици концентричних кругова. На оболелом лишћу долази до задебљавања нерава, што доводи до његовог увијања према лицу или наличју. Са наличја лица се јавља карактеристична бронзавост, која се шири од основе лиске и која помаже при идентификацији. Нападнуто лишће некротира и остаје да виси на стаблу које такође може бити захваћено. Такве биљке заостају у порасту док им је родност смањења.
На зараженим плодовима се јављају бледоцрвена, жућкаста а ређе и бела поља различитог облика, оивичена концентричним круговима. Плодови губе нормалну црвену боју а самим тим и употребну вредност. Вирус бронзавости се може сузбити комбиновањем различитих мера заштите. Веома је значајна производња здравог расада. Због тога топле леје парадајза треба да буду изоловане. Хемијска заштита расада и одраслих биљака од трипса је обавезна мера, како би се спречило њихово пренамножавање. Са применом инсектицида треба почети када је расад величине 5-8цм, а у пољу по расађивању и када се приликом редовне контроле примете прве јединке трипса. Свакако помоћ у заштити представља и уништавање остатака коровских биљака као и гајење мање осетљивих сорти.
Трикић Никола ПССС Смедерево
БОНУС ВИДЕО:
