У оквиру грађанске мреже за мониторинг квалитета ваздуха, у 2025. години забележено је прекомерно загађење ваздуха у више од 80 општина у Србији, показују резултати извештаја који је израдила Београдска отворена школа.
Извештај се фокусира на резултате квалитета ваздуха измерених кроз такозване грађанске сензоре.
У бројним срединама у Србији грађанска мерења су тренутно једини извор информација о загађењу ваздуха, у време када институције касне у свом послу, пошто још није доступан званични извештај о квалитету ваздуха за 2024. годину, а извештај за 2025. ће се чекати још дуже.
Грађански мониторинг, односно мониторинг квалитета ваздуха „low cost“ сензорима које грађани самостално постављају на своје прозоре или терасе, обезбеђује податке о концентрацијама суспендованих честица (PM2.5 и PM10) на више од 340 мерних места, у више од 100 општина у Србији.
У обзир су узети резултати са мерача који немају велика одступања и који су радили преко 80 одсто времена у току претходне године, што је листу општина „скратило” на 85.
Ови сензори се фокусирају на мерење концентрације суспендованих честица, које настају превасходно сагоревањем фосилних горива и дрвета за производњу електричне енергије и грејање домаћинстава, будући да су управо ове честице најзаступљенија загађујућа материја у ваздуху у Србији.
Загађен ваздух у Србији, према званичним подацима, узрок је преко 14.000 превремених смрти годишње.
Приликом оцене квалитета ваздуха у извештају су најпре коришћени постојећи национални стандарди, али и строжи стандарди Европске уније и Светске здравствене организације.
Ваздух безбедан једино у Чајетини?
Концентрација PM2.5 честица била је изнад граничне годишње вредности у 37 градова и општина у Србији, односно у скоро половини места где је било мерења.
Применом строжих стандарда Европске уније и Светске здравствене организације, ни за једну општину не може се констатовати да има ваздух безбедан за здравље грађана према свим критеријумима када је реч о PM2.5 честицама.
Што се тиче концентрације PM10 честица, прекомерно загађење ваздуха забележено је у 12 градова и општина, а најзагађенији ваздух измерен је у Тутину.
Међутим, ако се и овде примене строжи европски и СЗО стандарди, резултати показују да је од свих 85 општина ваздух у Србији био чист и безбедан једино за грађане Чајетине.
Колико су поуздани грађански сензори?
Иако се ради о јефтинијим уређајима које грађани постављају у својим домаћинствима, поређење са званичним мерним станицама показује да ови сензори углавном добро прате просторне обрасце загађења PM10 и PM2.5 честица.
Ипак, и даље постоје одређене разлике услед калибрације, локације, микро-извора загађења и метеоролошких утицаја.
За већину практичних намена – попут идентификације критичних општина, праћења трендова и информисања јавности – ови подаци су употребљиви, али нису довољно прецизни за званично извештавање без додатне корекције.
Извештај је израђен у оквиру пројекта „Локални актери за чисту енергију и ваздух”, који Београдска отворена школа спроводи уз подршку Европске фондације за климу.
БОНУС ВИДЕО:
