Влада Србије донела је нову Уредбу о ограничењу висине цена деривата нафте пошто је стара истекла 25. јула, потврдио је генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић.
Новом уредбом регулишу се цене евродизела и безоловног бензина у наредних шест месеци. Тако је највиша малопродајна цена са ПДВ-ом за евродизел и евро премијум БМБ 95 ограничена у износу просечне велепродајне цене увећане за 17 динара, чиме је додатак на велепродајну цену повећан за један динар (са 16) у односу на претходну уредбу из јануара ове године.
Цена евродизела намењеног регистрованим пољопривредним газдинствима остала је иста – 179 динара по литру.
Томислав Мићовић истиче да је ово само једна у низу уредби које се једна за другом доносе од 2022. године и да за потрошаче ништа неће бити другачије јер највећи утицај на цену горива имају промене котација, курса долара, акциза и осталих дажбина, пише Бизнис.рс.
– Постојећа уредба била је орочена до 25. јула. Држава жели да одржи континуитет у регулацији цена и донела је ову уредбу која је ступила на снагу 26. јула – наводи Мићовић и додаје да се цене нафтних деривата усклађују у последње три и по године.
– Недељно се уносе вредности котација – берзанских цена бензина и дизела. Сваке недеље се израчуна петодневни просек са припадајућим курсом тих дана и разлика у цени се усклађује, као и акцизе што се усклађују, само на дужи период. Тако су акцизе у фебруару усклађене са индексом потрошачких цена у прошлој години, а сада је за један динар повећана разлика између малопродајне и велепродајне цене која се израчунава у Министарству енергетике. То је сва разлика у новој уредби – објашњава Мићовић.
Подсетимо, хрватска влада је 14. јула одлучила да више не ограничава цене горива јер – како је саопштило тамошње Министарство привреде – сматра да је „тржиште нафтних деривата тренутно стабилно“.
У Србији ограничење цена горива и даље траје, иако је уведено као привремена мера када су флуктуације цена на светском тржишту нафтних деривата биле велике. Из Удружења нафтних компанија Србије сматрају да влада треба да укине ову меру, јер су се околности у којима је донета престале да важе.
И док се поново ишчекује вест о одлагању пуне примене санкција Нафтној индустрији Србије, Влада Србије упутила је 24. јула нови захтев Канцеларији за контролу стране имовине (ОФАЦ) Министарства финансија САД у којем је подржала захтев компаније за продужење важеће дозволе за рад која истиче 29. јула.
Мићовић указује да од увођења санкција 10. јануара до данас постоје одређени ризици да ли ће америчка администрација дозволити одређене пословне активности НИС-у, како је то до сада чинила, или не.
– Такве одлуке не доносе посматрајући искључиво Србију и сплет околности у нашој земљи, већ су предмет ширих сагледавања САД и Русије. НИС купује сирову нафту, прерађује и испоручује на тржиште Србије око 80 одсто укупне потрошње. Алтернатива за тако велики проценат не постоји. Не само зато што индустрија није то развила него зато што имамо озбиљне логистичке препреке у допремању тако велике количине горива које се деценијама уназад у Србију испоручује тако што се допрема сирова нафта, а онда се овде производе деривати – закључује Мићовић.
биз.портал
БОНУС ВИДЕО:
