Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о буџету Републике Србије за 2026. годину, којим су предвиђени укупни приходи и примања у износу од 2.414,7 милијарди динара, што је за 2,9 одсто, односно 68,5 милијарди динара, више у односу на износ прихода предвиђен оригиналним буџетом за ову годину.
Порески приходи планирани су у износу од 2.080 милијарди динара (повећање од 126,6 милијарди динара), непорески у износу 303,3 милијарде динара, а донације у износу од 31,4 милијарде динара.
Такође, предложеним буџетом предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 2.751,7 милијарди динара.
Предвиђен је фискални дефицит буџета од три одсто БДП-а.
Тај резултат неће нарушити успостављену путању смањења учешћа јавног дуга у БДП-у, који је пројектован на 44,5 одсто у 2026. години.
Пројектована стопа привредног раста за 2026. годину износи три одсто БДП-а (у 2027. години очекује се раст од пет одсто, а у 2028. раст од 3,5 одсто).
Влада је усвојила и низ одлука о давању сагласности на финансијске планове за 2026. годину.
На седници је усвојен Предлог закона о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, којим се средства за ову намену увећавају за додатних 200.000.000 евра, тако да укупан износ кредита покривених гаранцијом сада износи 600.000.000 евра.
Примена овог закона у првих шест месеци показала је да је реализација Програма подршке младима у куповини прве стамбене непокретности била изузетно добра, да је број нових захтева у константном порасту, те су средства опредељена за укупан износ кредита покривених гаранцијом недовољна да се задовољи потражња.
Чланови Владе усвојили су и Предлог закона о изменама и допунама Закона о факторингу, којим се детаљно уређује поступање са средствима обезбеђења у обављању посла факторинга, уводи могућност да уговор о факторингу, ако је закључен у писаној форми и оверен код јавног бележника, има снагу извршне исправе, чиме се доприноси унапређењу наплативости потраживања у пословима факторинга.
Прописано је да за време трајања уговора о факторингу потраживање које је предмет тог уговора не може престати пребијањем између уступиоца и дужника, уз могућност да се уговором о факторингу другачије одреди и уведена је обавеза евидентирања електронских фактура издатих у послу факторинга у централну евиденцију факторинга, коју ће успоставити Министарство финансија у року од 18 месеци.
Влада je усвојила Предлог закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа, којим се уводи порез на увоз угљенично интензивних производа – гвожђа и челика, цемента, ђубрива и алуминијума, како би се обезбедили равноправни услови за пословање на тржишту Србије домаћих произвођача и увозника ових производа и подстакло смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, у складу са праксом ЕУ и Механизмом прекограничног прилагођавања цене угљеника (CBAM).
Такође, усвојен је и Предлог закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Циљ је подстицање смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, унапређење заштите животне средине и равноправан третман свих привредних субјеката у складу са принципом „емитер плаћа” и европском регулативом.
Чланови Владе усвојили су Предлог закона о размени података, докумената и обавештења у случају наступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења „е-Боловање-Послодавацˮ, имајући у виду да је досадашњи поступак који се односи на боловање застарео, спор и подложан злоупотребама, јер се цео спроводи коришћењем папирних докумената.
Ово софтверско решење биће повезано са Републичким заводом за здравствено осигурање и обезбедиће целовито дигитално управљање процесом боловања.
Самозапослени и послодавци који не запошљавају друга лица такође ће моћи да приступе овом систему.
Применом софтверског решења „е-Боловање-Послодавацˮ смањују се административни трошкови, кашњења и грешке у поступку, а истовремено повећава правна сигурност и транспарентност.
Чланови Владе усвојили су Предлог закона о службеним контролама, којим се успоставља јединствен, модеран и ефикасан систем контроле хране, хране за животиње, здравља и добробити животиња, здравља биља и органске производње, усклађен са европским прописима.
Овим законом ће се значајно унапредити заштита потрошача, транспарентност надзора и ојачати лабораторијски и инспекцијски капацитети.
Такође, усвојен је и Предлог закона о органској производњи, којим се у потпуности преузимају правила ЕУ из те области, уводи Регистар органских произвођача, јача контролни систем и спречава злоупотреба ознака „екоˮ, „биоˮ и „оргˮ на производима који нису органски.
На седници је усвојена Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Златарˮ, који обухвата око 8.000 хектара богатих шумских екосистема – шуме смрче, јеле и букве, са бројним ендемичним врстама и вредним стаништима.
На овом подручју живи 128 врста птица, 42 врсте сисара и 871 врста биљака, од којих многе имају велики природни значај.
Примењује се режим заштите I, II и III степена, с циљем очувања природних вредности, станишта и одрживог коришћења ресурса, а Златар је део Еколошки значајног подручја „Увац и Милешевкаˮ, које је познато по традиционалном начину живота и Манастиру Св. Козме и Дамјана.
Влада је усвојила Решење о додели новчане награде за спортске резултате спортисти Драгану Ристићу за освојену златну медаљу на Европском првенству у параолимпијској спортској дисциплини стрељаштво, које је одржано у Осијеку, у Републици Хрватској, од 30. септембра до 8. октобра 2025. године.
Износ новчане награде је 20.000 евра у динарској противвредности, а награду у истоветном износу добио је и тренер Драгана Ристића.
ЗАНИМЉИВОСТИ: ФИРМА МУ ГРЕШКОМ УПЛАТИЛА МИЛИОНЕ Радник одбио да врати новац
Радник из Русије води правну битку са бившим послодавцем због грешке у исплати – одбио да врати више од седам милиона рубаља, купио аутомобил и преселио се.
Фабрика из Ханти-Мансијска покренула је тужбу против свог бившег радника В. Р., који одбија да врати више од седам милиона рубаља (око 8,8 милиона динара) грешком уплаћених на његов рачун.
Мислио да је 13. плата
Почетком године, поменути радник је отворио апликацију своје банке и остао у шоку – уместо очекиваних 46.954 рубље, на рачуну га је сачекала уплата од чак 7.112.254 рубље (око 8,9 милиона динара).
-Чуо сам гласине да ћемо добити 13. плату, јер је година била успешна, али овако нешто нисам могао да замислим – испричао је радник за локалне медије.
Међутим, његова срећа није дуго трајала. Истог дана га је позвало рачуноводство фабрике и обавестило да је у питању грешка, те да новац мора бити враћен.
Правна борба и блокирани рачуни
Радник се потом обратио правницима путем интернета, тврдећи да није дужан да врати новац ако је грешка техничка, а не обрачунска.
– Нисам дужан да вратим новац ако је у питању техничка грешка. Само када је обрачунска. Зато сам донео такву одлуку – изјавио је.
Према судским документима, рачуноводство је грешком на његов рачун уплатило примања 34 радника из друге пословнице фабрике. Иако је пропуст очигледан, В.Р. се брани тврдњом да је уплата стигла “у име фирме”, те да је у налогу наведено да се ради о “плати”.
Тврди и да је био изложен притисцима надређених, због чега је одлучио да новац потроши. Купио је аутомобил, преселио се у други град, а фабрика је убрзо поднела тужбу и блокирала његове рачуне.
У прва два поступка суд је пресудио у корист фабрике, наводећи да В.Р. мора да врати седам милиона рубаља. Он се жалио, а жалба је прихваћена, па случај сада чека одлуку Врховног суда Русије, пише Блиц Бизнис.
– Нећемо коментарисати. Није било 13. плате, то је погрешна уплата. Његово тумачење је чудно, али све ћемо решити правним путем – изјавио је вршилац дужности директора фабрике.
