Укупни приходи предвиђени предлогом износе 2.173,4 милијарде динара, што је за 132,5 милијарди динара, односно 6,5 одсто, више у односу на износ прихода предвиђен иницијалним буџетом за ову годину.
Порески приходи планирани су у износу од 1.864,8 милијарди динара (повећање од 106,2 милијарде динара), а непорески у износу 275,1 милијарда динара (повећање од 28,4 милијарде динара).
Пројектована стопа привредног раста за 2024. годину, према процени Министарства финансија, износи 3,8 одсто БДП-а, што је више од оригиналне процене која је износила 3,5 одсто.
У апсолутном износу то је 8.946,2 милијарде динара, односно 76,3 милијарде евра.
Предложеним ребалансом буџета су, између осталог, предвиђена већа издвајања за капиталне инвестиције, за остваривање права из области заштите породице и деце, за здравство, пољопривреду, екологију, просвету, културу, одбрамбени сектор.
На данашњој седници усвојен је Предлог закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом, којим је предвиђено повећање износа родитељског додатка и паушала за набавку опреме за дете, за децу рођену 1. јануара 2024. године и касније.
Овим законом убрзаће се процес остваривања права на дечји додатак и омогућити смањење доказа који су потребни да би се ово право остварило.
Такође, биће остварено и право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања, децу са сметњама у развоју и са инвалидитетом, као и за децу корисника новчане социјалне помоћи, у случају да јединица локалне самоуправе не финансира наведено право.
Влада Србије донела је одлуку да се 3. и 4. мај установе као Дани сећања на жртве масовних убистава.
Ова одлука је донета на предлог Министарства просвете, а на иницијативу Виктимолошког друштва Србије, коју је подржала Радна група за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства у Огледној основној школи „Владислав Рибникарˮ.
Одлуком, којом су 3. и 4. мај проглашени Данима сећања на жртве масовних убистава, подстиче се изградња културе сећања на страдале и шаље јасна порука да жртве не смеју бити заборављене, као и да овакви трагични догађаји не смеју да се понове.
Различите активности допринеле би подизању свести јавности, посебно младих о томе како спречити да се овако трагични догађаји понове.
Почев од школске 2024/2025. године Министарство просвете је у правилницима о календару образовно-васпитног рада основних и средњих школа утврдило обележавање Недеље сећања и заједништва, као неговање културе сећања и одавања почасти невиним жртвама – ученицима и младима, кроз примере добре праксе реализоване током школске године, развој и промоцију хуманости, емпатије, толеранције, поштовања и дијалога.
Чланови Владе усвојили су и Извештај о раду Радне групе за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства у Огледној основној школи „Владислав Рибникарˮ за период од 8. јуна до 6. септембра 2024. године.
На седници је усвојен Закључак о усвајању Програма за подршку спровођења мера у циљу спречавања породичног и вршњачког насиља у 2024. години, за који је опредељено укупно 55.000.000 динара.
Имајући у виду да је један од основних циљева Владе Србије системска подршка у погледу спречавања породичног и вршњачког насиља, Програмом се утврђују циљеви, промовисање примера добре праксе, подршка у спровођењу мера и подизању капацитета професионалаца за примену прописа, како би били у стању да препознају и адекватно реагују у случајевима насиља.
Такође, уређени су и услови за доделу средстава, расписивање јавног конкурса, критеријуми за избор пројеката, као и праћење реализација и извештавање.
На данашњој седници усвојен је Предлог закона о безбедности у железничком саобраћају, којим су дефинисани услови које систем железнице у Републици Србији треба да испуни како би се обезбедио одговарајући степен безбедности и концепт железничког система.
Доношење овог закона утицаће на све заинтересоване стране у процесу одвијања железничког саобраћаја, а пре свега управљача железничке инфраструктуре, железничке превознике, железничку индустрију (произвођаче и извођаче), органе државне управе, именована тела за оцену усаглашености, кориснике железничких услуга (грађани, привреда, шпедитери), као и друге који учествују у овом процесу пружања услуга.
Одредбе овог предлога закона односе се на даље унапређење безбедности железничког система применом релевантних прописа ЕУ транспонованих у национално законодавство, који су усклађени са захтевима Европске уније.
