четвртак, јун 20, 2024
Početna » ВОДЕНИЦА НАЈПОЗНАТИЈЕГ СРПСКОГ ВАМПИРА САВЕ САВАНОВИЋА ОДОЛЕВА ВЕКОВИМА

ВОДЕНИЦА НАЈПОЗНАТИЈЕГ СРПСКОГ ВАМПИРА САВЕ САВАНОВИЋА ОДОЛЕВА ВЕКОВИМА

Скривена од очију јавности, ушушкана међу дрвеће тако да сунце до ње једва допире, и даље постоји и вековима одолева воденица најпознатијег српског вампира Саве Савановића. Смештена на речици Рогачици у селу Зарожје надживела је многе куће које су се временом срушиле и бројне мештане испратила у бели, али и на онај свет.

од Паланка данас
0 Коментар
NQM Watermill of vampire Sava Savanović before and after reconstruction.
by inAskBalkans

Према народном веровању чува је управо Сава, вампир ког нико од живих мештана никад видео није, али страх од њега и даље постоји.



Kо је био Сава Савановић?
Према предању, Сава је живео у старој воденици, испод извора реке Рогачице. Био је активан 1700 -их. Ретко су га виђали током дана и посец́ивали су га само сељани који су хтели да купе брашно. Kако легенда каже, никада се нису вратили из млина.

Једног дана, купац који је отишао да купи брашно у Савином млину, нашао га је мртвог. На врату је имао две крваве мрље, а из уста му је изашао жути лептир.

Млин је напуштен и проширила се гласина да је уклет.

Љубавна прича о Страхињи и Радојки
После много година, младиц́ по имену Страхиња заљубио се у девојку по имену Радојка. Он је био сиромашан сеоски човек, док је она била ц́ерка локалног трговца који није одобравао њихову љубав због различитих друштвених статуса. Међутим, Страхиња је био одлучан у намери да придобије трговачке симпатије и ожени се Радојком.

Стога је одлучио да преузме напуштену, уклету воденицу са намером да је поново покрене како би на крају сам стекао неко богатство. Иако га је Радојка молила да то не учини, Страхиња је оживео млин.

Сељани су све чешц́е почели да посец́ују млин како би купили жито, па је Страхињин посао цветао. Али, сваке вечери се чула чудна звецкања. Плашец́и се легенди о том месту, спавао је у малој просторији без прозора коју је закључао и држао пиштољ поред кревета.

Иако је био престрављен, мисли о женидби са Радојком задржале су Страхињу.

Пољубац жутог лептира
Једне вечери звецкање је било још гласније и узнемирујуц́е него икада раније. Унутрашњост млина је звецкала, као и врата Страхињине собе све док се брава није сломила и појавио се чудан човек. Шокиран, Страхиња је у страху повикао и упитао човека ко је он. Био је то Сава Савановиц́.

Без оклевања, Страхиња је испалио пиштољ у груди човека. Сава је вриснуо и одлетео из куц́е, док је Страхиња викао у помоц́.

Заједно са сељацима отишао је на гробље, на гроб Саве Савановиц́а. Занимљиво је да је земља око гроба била мокра. Страхиња је почео да копа. Дошао је до ковчега и отворио га. Унутра је био високи човек који га је те ноц́и посетио у млину. Имао је свежу рану од метака у грудима. Страхиња је Савиним грудима забио метални шиљак. Мали, жути лептир изашао је из Савиних уста кад је заувек умро.

Страхиња је отрчао до Радојкине куц́е да подели добре вести. Kад је ушао у њену собу, приметио је отворен прозор са кога је улетео жути лептир и слетео на Радојкине усне. Пре него што је Страхиња могао било шта да учини, лептир је нестао Радојки у устима.

Пробудила се као вампир са два оштра зуба и напала Страхиња, пијуц́и му крв и претварајући га у вампира. И тако би коначно могли заувек бити заједно.

Легенда о Сави Савановићу и Српска љубавна прича о вампирима
Ово је прича описана у књизи, легенда испричана генерацијама и историја овековечена у филму.

Један од најпознатијих и најомиљенијих српских писаца Милован Глишиц́ 1880. године написао је књигу „Деведесет година касније“ укорењевајући у књижевност причу о најпознатијем вампиру у Србији. Објављен је 17 година пре него што је „Дракула“ Брама Стокера објављена у Великој Британији.

По књизи је 1973. снимљен филм. Зове се „Лептирица“ (превод би био „Женски лептир“) и сматра се првим српским хорор филмом.

Фолклор о вампирима иде дубље од обичне легенде, а према истраживању о српским вампирима укорењено је у веровањима људи и свакодневном животу.

Многи антрополози, аутори и етнографи истраживали су тему вампира у Србији, прикупљајући непроцењиве приче од локалног становништва.


Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept