Нови Закон о безбедности саобраћаја, чија је израда у завршној фази и чије се усвајање планира за јануар 2026, уводи ригорозне казне, потпуно аутоматизован надзор и технологије које ће готово у потпуности елиминисати могућност избегавања одговорности.
Реформа саобраћајног система биће свеобухватна, од увођења камера које прате кретање возила на дужим деоницама, преко вишеструко већих казни, па све до обавезних „алко-брава“ за ризичне возаче. Фокус законодавца је на дигитализацији и превентиви, како би се смањио број најтежих прекршаја и повећала општа безбедност на путевима Србије.
Ера „кочења пред радаром“ одлази у прошлост
Највећа технолошка новина биће постављање система за мерење просечне брзине. Уместо тренутне брзине само на једној тачки, нови радари пратиће возило од уласка до изласка са контролисане деонице.
То значи да:
– неће бити могуће успорити само испред камере,
– сваки километар вожње биће евидентиран,
– прекршаји ће се аутоматски обрачунавати без контакта са полицијом.
Поред брзине, модерни системи бележиће и коришћење мобилног телефона током вожње, некоришћење сигурносног појаса, непрописно заустављање и паркирање. Према најавама из саобраћајне полиције, први овакви системи биће постављени већ почетком 2026. године на најпрометнијим путевима у земљи.
Казне скачу и до пет пута за појас, телефон и брзину
Много пажње привлачи најављена корекција казнених одредби. Неке од казни биће чак пет пута веће него данас.
Највеће промене:
– везивање појаса – казна расте са 10.000 на 50.000 динара,
– телефони током вожње – такође 50.000 динара,
– прекорачење брзине – казне веће и до 100 одсто,
– алкохол и наркотици – више казнених поена и строже мере,
– превоз деце – готово потпуна нулта толеранција.
новац
Фото: елементс.енвато.цом
Једна од најдрастичнијих новина биће могућност трајног одузимања возила возачима који се вишеструко понављају као починиоци најтежих прекршаја.
Алко-браве за ризичне возаче
Посебну пажњу јавности привлаче алко-браве, уређаји који онемогућавају покретање возила док возач не докаже да није под дејством алкохола.
Ова опрема биће обавезна за:
– возаче који су више пута ухваћени у алкохолисаном стању,
– одређене категорије професионалних возача.
Тако Србија први пут уводи решење које је већ стандард у појединим европским државама.
Дигитални возачки досије и крај пребацивања казни на друге
Дигитални возачки досије, који је већ у функцији, постаће централни део новог система. Он приказује:
– све прекршаје и казнене поене,
– статус неплаћених казни,
– могућност електронског изјашњења о возачу који је управљао возилом.
Тиме ће се уклонити све „рупе“ које су раније омогућавале избегавање одговорности преко другог возача или фиктивних изјава.
Додатне новине за аутономна возила, бициклисте, техничке прегледе
У нацрт закона укључене су и нове области које до сада нису биле детаљно регулисане:
– прописи за аутономна возила,
– прецизнија правила за бициклисте,
– строжа контрола на пружним прелазима,
– мобилни технички прегледи на терену,
– већа одговорност професионалних возача камиона и аутобуса.
Корак ка модерном саобраћајном систему
Све предложене мере показују да је циљ законодавца да се Србија приближи најмодернијим европским стандардима у безбедности саобраћаја. Систем ће бити дигиталан, прецизан и високотехнолошки, са минималном толеранцијом на најопасније прекршаје.
Почетак 2026. године тако ће донети потпуно нов начин функционисања саобраћаја у Србији — бржи и строжи надзор, већу одговорност и значајно већи ниво безбедности на путевима.
биз.портал
БОНУС ВИДЕО.
ЗАНИМЉИВОСТИ: „УШАТИ” ЈЕ ЈЕДИНА ПТИЦА КОЈА ЗИМИ СПАВА КАО КЛАДА
Велики ноћни ушати легањ, пореклом из југоисточне Азије, једна је од најнеобичнијих птица на свету.
Са својим упечатљивим чуперцима на глави због којих има надимак „ушати”, скривеним перјем и застрашујућим изгледом због кога подсећа на змаја, легањ као да је долетео из фантастичне приче, иако је биће из природе, познато као једина птица која спава зимским сном.
Ова ноћна птица је мајстор камуфлаже, а шарено перје јој омогућава да потпуно нестане на шумском тлу или гранама дрвећа. Њено сиво и смеђе, пегаво и пругасто перје ствара савршену илузију коре, што значи да готово нестаје када седи погрбљено над својим гнездом на земљи.
Често помера главу док се оглашава и тако отежава лоцирање. Да би све деловало још мистичније, ушати легањ комбинује свој језиви глас са ударањем крилима.
За разлику од сова, са којима се понекад пореди, велики ноћни ушати легањ се не ослања на јаке канџе, већ са невероватном окретношћу лови инсекте у лету.
Велики ушати легањ виђа се у земљама попут Тајланда, Вијетнама, Малезије и Филипина: преферира густе тропске шуме где може да остане скривен током дана и активан је ноћу, кад се чују његови језиви крици који су подстакли фолклор ових земаља да му се диве и истовремено га се плаше.
Ова врста не гради гнездо, већ у земљу полаже јаја чија инкубација траје од 17 до 21 дан. Легањ има дужину тридесетак центиметара, а распон његових крила је шездесетак центиметара. Легањ мигрира и зиму проводи у супсахарској Африци. Део зиме проводи у стању хибернације, кад се не помера и спава као „залеђен”.
Легањ није угрожена врста, али му прети проређивање због губитка станишта и смањења броја инсеката којима се храни, због употребе пестицида.
