Промена времена у Србији почела је у току јучерашњег дана који је донео разведравање у појединим деловима Србије, а наставило се данас у осталим крајевима наше земље.
Поље високог ваздушног притиска диктираће временске прилике у нашој земљи у наредних пет дана због чега нас очекује и постепен пораст температуре, каже метеоролошкиња Јуроњуз Србија Љубица Гојковић.
Републички хидрометеоролошки завод Србије објавио је на свом сајту нову најаву времена за данас и наредне дане.
У најави се наводи да нас данас, у већим деловима Србије, очекује претежно сунчано време.
У Војводини, на подручју Београда, у Поморављу и по појединим котлинама јужне Србије већи део дана биће ниска облачност и магла која ће смањивати видљивост.
Ветар слаб, променљивог правца. Највиша температура од 12 до 18 степени, а у местима са дужим задржавањем магле хладније од 6 до 10 степени.
Увече и током ноћи у низијама, по котлинама и речним долинама поново формирање магле и ниске облачности.
Од четвртка до суботе јутра хладна у већини места са слабим приземним мразем, а у нижим пределима се очекује и магла или ниска облачност, која се понегде може задржати и дуже пре подне, наводи се у најави РХМЗ.
Током дана претежно сунчано, уз малу до умерену облачност и топлије.
У суботу увече и током ноћи постепено наоблачење, које ће тек понегде условити слабу краткотрајну кишу.
У недељу понегде у северним, а почетком следеће седмице и у осталим крајевима са кишом, каже се у прогнози РХМЗ.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: КРОКОДИЛИ СУ ЖИВЕЛИ НА ДРВЕЋУ
Научници су у Аустралији открили до сада најстарију љуску јајета за коју верују да је можда припадала крокодилу који се пео по дрвећу како би ловио.
Назван је „падајући крокодил“.
Љуска јајета стара 55 милиона година откривена је у дворишту фарме оваца у Квинсленду.
Детаљи о овом открићу објављени су у научном часопису Journal of Vertebrate Paleontology.
Љуска јајета припадала је давно изумрлој врсти крокодила мекосухина.
Живели су у копненим водама у време када је Аустралија била део Антартика и Јужне Америке.
Идеја о постојању „падајућих крокодила“ је бизарна, али неки од њих „можда су ловили попут леопарда, скачући са дрвећа на неспремни плен“, каже професор Мајкл Арчер, један од аутора студије.
Арчер, палеонтолог на Универзитету Нови Јужни Велс, рекао је да је пре 55 милиона година живело много мекосухина крокодила, који су могли да достигну дужину до пет метара.
Они су постојали много пре него што су њихови рођаци, који живе у слатким и сланим водама, стигли у Аустралију пре 3,8 милиона година.
Љуске јајета „падајућег крокодила“ откривене су пре неколико деценија, али су тек сада анализиране уз помоћ научника из Шпаније.
Раније су откривени млађи остаци мекосухина у налазишту старом 25 милиона година у другом делу Квинсленда.
Неки су, бар делимично, живели на дрвећу, рекао је професор.
Арчер је од 1980-их један од научника која ради ископавања у глиненој јами у Мургону, малом граду на неких 270 километара северозападно од Бризбејна.
То је најстарије налазиште фосила у Аустралији, које је раније било окружено бујном шумом.
„Ова шума је била дома најстарије птице певачице у свету, најстаријих жаба и змија у Аустралији, затим читавог низа малих сисара повезаних са Јужном Америком, и једног од најстаријих слепих мишева на свету“, рекао је Мајкл Стејн, други аутор студије.
Арчер се присетио како је 1983. године, заједно са колегом отишао у Мургон, „паркирао кола поред пута, узео лопате и покуцао на врата питајући да ли могу да копају у њиховом дворишту“.
„Након што смо објаснили која праисторијска блага можда леже испод њиховог пашњака и да су у овом подручју већ пронађени фосили корњаче, они су се насмејали и рекли: ‘Наравно’.“
„Јасно је на основу открића многих фасцинантних животиња на овом месту од 1983, да ће нова ископавања донети још много изненађења.“
