Готово сви ће рећи да славе онако како пише у црквеним приручницима, али је у пракси често другачије.
Породична крсна слава је духовни обред у част свеца заштитника. Слављењем његовог имена захваљујемо му на свим молитвама које Богу упућује за нас и наш дом. Он стално бди над нама и моли Господа да нам опрости наше грехе и сагрешења, моли га да нас просветли да не лутамо кроз живот пун искушења и греха. Он нас често и штити од зла а да ми то и не знамо нити осећамо. Он прати целу нашу породичну лозу, пратио је све наше претке, прати нас, а пратиће и наследнике у оној мери колико га будемо поштовали и у молитви призивали.
Обеди у време славе су различити од краја до краја, али постоје правила који сви треба да поштују: свештеник свети водицу пред обележавање крсног имена, слава се слави у чистом дому, а сви чланови породице треба да се измире ако су у свађи.
Без чега нема славе?
За славу је потребан:
Славски колач
Славско жито
Славска свећа
Вино
Славски колач представља самог Господа Исуса Христа. Уочи славе домаћица меси славски колач од чистог пшеничног брашна. Утесто се додаје мало освећене воде. Колач се украшава разним украсима од теста. На његовом централном делу и на четири стране у знаку крста одозго утискује се печат (слово) са словима ИС ХС НИ КА, што скраћено и преведено значи: Исус Христос побеђује. За утискивање овога знака постоји нарочити дрвени печат. Вино, којим се прелива колач, симболише крв која је текла из Христових рана.
Славско жито или кољиво (кољиво је грчка реч κολυβα (колива) и значи кувана пшеница) – спрема се у славу Божију, у част светитеља који се прославља, за здравље чланова породице који славе и за оне наше претке који су умрли у благочестивој вери и који су пре нас ту славу славили. Треба нарочито нагласити, да се жито за славу не спрема за покој душе светитељу који се слави, као што неки погрешно мисле! Сви су светитељи у Богу живи и налазе се пред Господом као наши заступници и молитвеници. Зато се славско жито спрема за СВЕ славске дане, и за Светог Архангела Михаила, Светог пророка Илију…
Славска свећа треба да је од чистог пчелињег воска. Као што пчела скупља мирисни сок и полен са разних чистих и мирисних цветова, тако и молитва свечара и његове породице треба да потиче из његовог чистог срца и неукаљане, мирисне душе.
Када свештеник у цркви освећује славски колач, он узима у руке колач, сече га са доње стране унакрст, прелива га вином, а затим га са свечаром (домаћином) окреће, певајући песме; Затим, преломе колач и држећи сваки своју половину састављају га. Љубећи колач свештеник говори: „Христос посреди нас“. („Христос је између нас“, или „Христос је међу нама“, на црквенословенском језику „Христос посреди нас“), а свечар такође љуби колач и одговара:“ јест и будет“. („јесте и биће“).
Ево шта се не треба чинити на дан породичне крсне славе, јер није благословено:
Не спремати мрсну славу ако дан славе пада на посни дан.
Не напуштати цркву после сечења славског колача већ сачекати завршетак литургије, јер се тек тада добија благослов светитеља који се тај дан прославља.
На дан славе не треба ништа радити.
Не пропустити да након литургије и доласка кући, сви заједно испред иконе светитеља упале свећу и кандило и стојећи прочитају уводне молитве и Акатист – песму хвале и молитву свецу заштинику.
Не треба избегавати да се слава слави зато што нам је отац жив, то је духовно сујеверје. Сваки син који се одвоји од куће, почиње уз очев благослов да самостално слави своју крсну славу за свој дом и своју породицу.
Не треба славити дупле славе, нпр. славу женине породице, јер то није по духовном поретку. Жена из поштовања и духовне везаности према светитељу њеног дома тај дан може отићи у цркву на литургију.
Слава се не слави ван куће, јер је то породични духовни празник. Слава се не слави у кафани, ресторану, кафићу или изнајмљеном простору.
