У Србији ће до уторка јутра бити хладна, првог дана радне недеље могућ је и слаб мраз на висини од два метра, а другог слаб приземни мраз, најавио је Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ).
– До уторка ујутру хладно уз слаб приземни, а у понедељак и слаб мраз на два метра висине. Током дана претежно сунчано уз малу или умерену облачност. Од понедељка постепено топлије уз појачање југоисточног ветра у кошавском подручју и у планинским пределима – наводи РХМЗ и додаје да се у другој половини седмице очекује повећање облачности па ће понегде падати и киша.
Метеоролог аматер Марко Чубрило објавио је нову прогнозу до краја месеца на свом Фејсбук профилу у којој да би следећи викенд требало обележити премештање хладног фронта уз падавине и захлађење на вредности око или мало испод просека за ово доба године. Што се тиче почетка новембра Чубрило наводи да ће највероватније бити променљив уз температуре око просека.
Температуре скачу на 25 степени
– Од недеље промењљиво облачно и топлије уз јужни ветар који би на планинама повремено могао бити јак. Дуж Јадрана југо. Како ће ваздух који струји преко нас долазити са југозапада повремено ће бити услова за кишу или пљусак и то посебно над јужним странама планина где ће понегде због орографског ефекта пасти значајне количине кише. Ноћи осетно топлије од минимуме од шест до 14 степени Целзијуса, а дању релативно топло уз максимуме од 16 до 24 степена Целзијуса – наводи Чубрило и додаје:
– Кише ће највише бити на југозападу, али се у четвртак очекује понегде и над северним, а у петак и над средишњим деловима региона. Промена времена уз спуштање хладног фронта се очекује у суботу увече када би он прво захватио северне пределе, а затим се споро премештао на југоисток. Од брзине премештања хладног фронта и његове падавине зоне зависи колико ће кише пасти. Данашње процене су врло богате над већим делом региона, али готово је сигурно да ће промена бити. Са премештањем хладног фронта ветар у окретању на северозападни, умерен до јак, а уследиће и захлађење те би се у недељу максимум кретао од око девет на северозападу до око 24 на југоистоку региона.
Права јесен почетком новембра
Према његовим речима од око 28. октобра би захладило на целим регионом и почетак новембра би требао донети типично јесење време уз повремену кишу и температуре око просека.
– Следећа недеље доноси јужину, отопљење и кишу повремено, захлађење се очекује за следећи викенд. Као сто сам толико пута до сада напоменуо сви изнети подаци и процене су резултат моје обраде и тумачења нумеричких модела, за званичне информације пратите државне прогностичке заводе.
(Курир)
ЗАНИМЉИВОСТИ: КАКО је настао ЦРТАНИ ФИЛМ „КАЛИМЕРО?“
Овај мали црни пиле с полу-љуском на глави није само цртани јунак — он је симбол неправде, невиности и упорности. Његова прича почиње средином 20. века у Италији, а путовање које је прошао до светске популарности је подједнако занимљиво као и сам цртани филм.Име „Калимеро” није изабрано случајно, носи име Светог Калимера, првог бискупа Милана, по којем је названа црква у којој се венчао Нино Пагот.
Занимљиво је да име има и грчко порекло: Калимерос, од калòс (леп) и мèрос (нога), што би значило „онај са лепим ногама“ , што је иронично за једно мало, трапаво пиленце.
Калимеро је створен 1963. године у Италији од стране двоје талентованих аутора: Нина и Тонија Пагота (Нино е Тони Пагот), заједно са писцем Игназијом Кољагом (Игназио Цолнагхи) који му је посудио и глас.
Интересантно је да Калимеро није првобитно створен за цртани филм, већ као лик за једну телевизијску рекламу за детерџент „Мира Ланза“.
Реклама је приказивала малог црног пилића како се жали да га нико не воли и да је живот неправедан – познату фразу:
„То није фер!“Због огромне популарности коју је лик стекао већ у рекламама, убрзо су аутори одлучили да Калимеро постане главни јунак засебног цртаног серијала.
Прве епизоде „Калимерових“ цртаћа емитоване су 1963. године у склопу италијанске дечије емисије „Цароселло“, која је била врло популарна у то време. Цртаћи су пратили Калимера, једино црно пиле у леглу жутих пилића, који је често био несхваћен, одбачен или неправдено оптужен. Иако тужан и несрећан, Калимеро никада није одустајао — био је упоран и честит, па су му се ствари на крају обично враћале на добро.
Прва прича односно цртани филм је симболична – након што је упао у бару, његова мајка, кока Ћезира, га не препознаје. Тек када га млада Холанђанка опере детерџентом у лавору, истина излази на видело: „Ти ниси црн, ти си само прљав!“
Лик Калимера симболизовао је невиност и детињу неправду, па се зато веома лако повезао с публиком, нарочито децом. Носио је љуску јајета на глави као капу, што му је постало препознатљив знак.
Због огромне популарности у Италији, Калимеро је врло брзо постао познат и ван граница своје домовине. Током 1970-их, права за продукцију цртаних филмова преузима јапански студио Тоеи Аниматион, познат по изузетно квалитетним анимацијама.
Јапанска верзија цртаног филма премијерно је емитована 1974. године и донела је дужу серију епизода, бољу анимацију, нове ликове и савременију продукцију. Управо захваљујући тој верзији, Калимеро постаје међународни феномен и емитује се у десетинама земаља, укључујући: Француску, Немачку, Бразил, Јапан као и нарвно бившу Југославију, где је Калимеро постао посебно омиљен међу децом.
Калимеро је кроз деценије добијао нове верзије и адаптације. Највећи повратак имао је 2014. године, када је емитована модерна 3Д верзија серијала, копродукције Италије и Јапана, у сарадњи са француским студијом Гаумонт Аниматион. У овој верзији, Калимеро је задржао своју основну нарав — борца за правду — али је свет у којем живи модернизован, пун нових технологија и савремених тема.
Двехиљадитих година Калимеро је доживео нову младост, захваљујући продукцији снимљено је нових „Калимеро“ цртаћа чак 290 епизода.!
Калимеро никада није био само „још један цртани јунак“. Он је био симбол:
Детиње правде и осећаја неправд
Различитости и неприхваћеност
Упорности да се избориш за оно што је исправно
Доброте која на крају ипак победи
Његова реченица: „То није фер!“ постала је култна, јер деца (и одрасли) у њој проналазе емоцију коју су сви некада осетили — осећај да су погрешно схваћени или неправедно третирани.Калимеро је много више од цртаног пилета с љуском на глави — он је део колективног сећања више генерација. Од рекламе за детерџент до светски познатог цртаног филма, Калимеро је показао како једноставна идеја може прерасти у нешто велико и трајно. Његова прича и даље живи, подсећајући нас да будемо искрени, упорни и да никада не престанемо да верујемо у правду.
