„Сваки округ имаће један покретни мамограф у шта ћемо уложити око 13, 3 милијарди динара. Основаћемо додатна три центра за радиотерапију и радиодиагностику, а додатно ћемо улагати у постојећих шест центара укупне вредности од 20, 6 милијарди динара. Кроз програм Скок у будућност, заједно са председником државе, ова влада ће изградити нова и обновити сва породилишта у нашој земљи“, нагласио је он.
Вучевић је подсетио да је у Нишу Универзитетски клинички центар изграђен 2017. године и усељен, а вредности инвестиције била је 53, 9 милиона евра, а објекат има 609 постеља и 17 операционих сала.
„За ову годину планиране изградње Клинике за гинекологију и акушерство, а до 2027. године изградње Клинике за педиатрију и дечју хирургију и Заводе за хитну медицинску помоћ“, рекао је он.
Мандатар је подсетио да је Универзитетски клинички центар Србије у марту 2022. године завршен, а започета је друга фаза изградње.
„Након завршетка пројекта у Клиничком центру Србије, у овој најзначајној здравственој установи Србије, имаћемо 1.245 постеља и 34 операционе сале“, рекао је и додода да се завршетак још једне фазе радова очекује до краја 2024. године, а пројектовање 2. Б фазе и завршетак радова до 2027. године.
Вучевић је додао да је у току реконструкција Клинике за неохирургију и да ради на пројектовању реконструкције Прве и Друге хируршке клинике, као и старог Ургентног центра и интерне А клинике.
Вучевић је рекао да се у здравство улаже и у Војводини.
„Клинички центар Војводине, до краја ове године, биће завршени радови на изградњи ламела Б и Ц клиничког центра, површине 34.000 метара квадратних и вредности 78 милиона евра, која укључује и изградњу и медицинску опрему. Након завршетка пројекта, Клинички центар Војводине ће имати 362 постеље и 16 операционих сала. Завршетак радова се очекује до краја ове године, а наставак рада преко министарства за јавне улагања“, додао је он.
За Клинички центар Крагујевац, како је рекао Вучевић, обезбеђена су средства из буџета државе и 22. марта ове године је добијена грађевинска дозвола за изградњу новог објекта Клиничког центра Крагујевац на површини од 24.500 метара квадратних.
„Вредност инвестиције за изградњу је 45,1 милион евра, а планира се да нови објекат има 351 постељу и 8 операционих сала. Почетак радова на новом објекту је планиран за другу половину ове године, а рок за завршетак радова је 30 месеци“, рекао је Вучевић.
Како је рекао, истовремено се ради и на планирању и изградњи Клинике за педијатрију и дечју хирургију, као и Кинике за физикалну терапију у оквиру здравственог комплекса, што се такође очекује до 2027. године.
Вучевић је рекао да ће нова влада радити на томе да спроведе пројекат превенције и контроле незаразних болести у Србији, а вредност пројекта је 75 милиона долара.
„Циљ је јачање примарне здравствене заштите са формирањем зелених амбуланти у селима и удаљеним подручјима, као и удаљеним приградским насељима уз одговарајућу опремну обуку за опште праксе, здравно откривање, превенцију и лечење незаразне болести“, рекао је он.
Вучевић је додао да је до сада завршено 88 пројеката реконструкције и изградње у примарној здравственој заштити.
„Ту мислим на домове здравља и амбуланте од Врања до Суботице уз набавку намештаја и опреме којом припадају. Укупна вредност је 4,5 милијарде динара. До краја ове године планира се завршетак радова на још 4 објекта примарне здравствене заштите. Укупна вредност је 850 милиона динара. Комплетно пројектовање пре добијања грађевинске дозволе је завршено за још девет домова здравља, а укупна вредност је око пет милијарди динара. Завршено опремање грађевинских радова је за 26 установа секундарне и терцијалне заштите, болнице и клинике, а укупна вредност је 24,2 милијарде динара. У току су радови на 15 болница и клиника. Радови и комплетно опремање ће бити готови до 2026. године, а укупна вредност је око 25 милијарди динара“, нагласио је Вучевић.
Додао је да је припремљена набавка за извођење радова на реконструкцији ГАК, као и изградња нове зграде ГАК-а.
Он је нагласио да је у радни однос од 2014. године до данас примљено 45.268 радника у здравствени систем.
„Само од 2023. године и до сада примљено је 12.469 радника. Овако велики број новопримљених је резултат закључка Владе о пријему ЦОВИД-радника свих профила у здравствени систем, а очекује се пријем додатних хиљаду радника. План је да се настави са запошљавањем најбољих ђака средњих медицинских школа и студената медицинских факултета“, рекао је он.
Истакао је да је и формирана Национална банка за репродуктивних ћелија, ткива, ембриона у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије.
„Дефинисане су законске процедуре у вези са функционирањем банке, као и поступак за вантелесну оплодњу. Захваљујући овој банци, потврђено је већ 138 трудноћа“, додао је он.
Он је додао да од средине ове године неће моћи грађани да пронађу да у Србији нема иновативног лека или лека за ретке болести, а да га било где у региону има.
„Али ћете код нас пронаћи неколико лекова за тзв. ретке болести и иновативних лекова каквих нема нигде другде у региону. На пример, лек за децу лептире, сада је доступан само у Америци, Немачкој, Француској и у нашој Србији. Средства које се издвајају за лечење ретких болести су са 130 милиона динара колико су износила од 2012. порасла на 7,2 милијарде у прошлој и овој години. Планирам увођење неонаталног скрининга за око 40 болести до 2025. године, за које постоје адекватне терапије или режими живота који ће деци омогућити да се нормално развијају“, рекао је он.
