Пре самог почетка добродошлуцу је пожелео и Марко Чадеж. Он је истакао да је данас више од 60 пословних система који запосљавају више од 107.000 људи.
– Захвалан сам вама господине Чадежу што сте направили овај састанак. Само ћу у неколико реченица да вам се обратим онда бих желео вас да чујем и да вас саслушам не би ли видео шта је то што ми можеммо да променимо како бисмо вама помогли и омогућили боље услове и да радите још успешније – истакао је Вучић.
Привредник Бобан Рајић, власник породичне фирме из Смедерева, каже да би овакве састанке требало организовати два пута месечно.
– Ја тренутно са својом компанијом упошљавам око 2.000 радника. Основани смо 1985. у Смедереву. Родитељи су основали породичну фирму. Имали смо ситуацију да смо у процесу приватизације преузимали фирме из стечаја. Све фирме данас раде, измирују своје обавезе како према држави, тако и према запосленима – рекао је Рајић.
Он се потом осврнуо да ситуацију у Великој Плани, где је направљен пројекат изградње тржног центра.
– Договорили смо аранжман са свим становницима тог тржног центра, закупцима, најдиректније са Лидлом, како би грађани Велике Плане имали привилегију коју данас Београђани имају, а то је да пазаре у јефтиним трговинским ланцима. Међутим, имамо проблем о коме је данас мало речи било. Имамо проблем са катастром. Три године уназад, можда и четири, не можемо да се изборимо са комшијом који се бави локалном трговином, где ми на сваки захтев да одрадимо конверзију, министарство нам одради конверзију, комшија на суседној парцели изјави жалбу. И онда се у првом степену катастар огласи након годину дана – каже жалба није адекватна. Ми желимо да наставимо пројекат, комшија изјави жалбу другом степену. Онда се чека годину дана на жалбу у другом степену. Ми одрадимо ту фазу, онда у следећој фази иста ситуација. Увек исти орган и увек исто лице пише које није чинилац те парцеле уопште. То је свесно кочење пројеката. Пројекат је вредан 10 милиона евра за грађане Велике Плане. Такав пројекат није био у блиској будућности. Овде је директор Лидла, он мене зове на сваких месец дана са намером да раскине уговор, каже – идемо на неку другу локацију, ви не можете да решите проблем. И не можемо да решимо проблем, то је чињеница – казао је Бобан Рајић.
Он се потом дотакао ситуације у Гоши.
– Имамо ситуацију да смо, после свих проблема у фабрици вагона у Гоши, купили фабрику у доба короне. Нисмо знали за корону, али смо искористили тај период. На подручју Смедерева и Смедеревске Паланке, као нигде у Европи, има обучених 4.000 радника, и то првокласних мајстора за железничку индустрију. Ми смо то препознали и покренули бизнис из стечаја, иако нисмо имали обавезу да то чинимо. Значи, изнова смо сертификовали свеједан сертификат који је неопходан за изградњу новог вагона. Пут је трновит, кошта доста, морају да вас сертификују стране куће и на крају морате да изазовете судар тест, да слупате два воза, да бисте добили дозволу за изградњу. Све смо то учнили и покренули смо производњу 50 нових вагона за интермодални транпсорт. Ради се о плато вагонима који имају широку употребу у логистици и наменској индустрији – истиче Рајић.
– Ми не можемо данас да покренемо производњу тако што ћемо очекивати да нам хрватски Карго купи првих 50 возила или да нам немачки оператер купи првих 50 возила. Ми смо направили 30 вагона, подигли кредит од АИК банке. Апеловали на министарство да распише тендер. Имали смо убеђење од њих да ће са ИБРД да склопе уговор, што се и десило. ИБРД је већ две године одобрио кредит Србија Карго, али Србија Карго две године не реализује одобрени кредит. ИБРД ће повући кредитну линију, а Србија Карго је пре месец дана расписао тендер такав да ми из Гоше нисмо могли да се јавимо. Јавили су се кинески произвођачи и купили су модел пола метра дужи. Ако само нама треба вагоноградња у Србији, није никакв проблем. Ја желим да данас мојим радницима када се вратим кажем шта ће бити са њиховим радним местом. Ми имамо посла до јуна месеца, зато што смо прошле године уговорили посао. Иначе се тако одвија посао, да ви морате да имате барем шест месеци унапред посла. Наш Србија Карго је флоту са 4.000 возила довео на 1.000. Ми данас имамо проблем да у мом Смедереву ХБИС има 1.000 страних вагона. Ја живим од короне до данас тако што ремонтујем стране вагоне, али не могу да ремонтујем домаће вагоне, јер су наши одлучили да искасирају, да исеку вагоне који су требали на ремонт. ИБРД има одобрен кредит 20 милиона евра и две године се не расписује. Ово нас посебно плаши јер је сада влада распуштена, посебно нас плаши да ли ћемо ми до јуна успети да распишемо тендер и да наставимо са радом – додаје Рајић.
Председник Вучић указао је, поводом свега изнетог, на један проблем.
– Има један проблем код нас и нећу да га кријем, а то је да свако предузеће се неретко понаша као држава за себе у односу и на министарство из ког долази, а онда министри да преузимају власт у сваком од тих државних предузећа за које и немају баш много надлежности. Мало ко хоће да сагледава свеукупно слику, и да разуме свеукупне потребе. Сад коме ја да кажем да имамо проблем са Шпанцима, јер Шпанци нас политички подржавају, а ниједан посао не могу да добију, јер смо ми нашли тобож бољи посао са некима другима. Тако вам је у свему. Неко мора да сагледава свеукупну ситуацију. За нас је страшно важно да Смедеревска Паланка ради, да Гоша ради, да сачувамо те људе. Где још имамо добрих заваривача, занатлија, имамо у Смедревској Паланци. Још када сам чуо да сте се сетили да из Хрватске увозите те вагоне. Стварно немам ништа против, али да ли сте нормални сви заједно? Ајде, најбоље да затворимо Смедеревску Паланку, а да отворимо још једну фабрику у Хрватској. Бавиће се тиме Синиша, што се тиче Смедеревске Паланке. Што се тиче Велике Плане, покушајте да нађете решење у наредних 10 дана – рекао је председник.
