WET LEG – Mokre noge

I prošle godine svoje pisanije sam završio sa damama, našim vučicama. Duboko smatrajući da u smiraj
svake godine ništa lepše nema nego završiti istu sa rok damama koje to zaslužuju, imajući u vidu njihov
marljiv doprinos u onome što reprezentuju tokom cele godine. Ovoga puta sam se odlučio za duet Wet
Leg. Reč je o dve simpatične devojke sa ostrva Vajt, Rajan Tisdejl i Hester Čejmbers. Pravac kojim su
krenule je tzv. Independent rock (nezavisan rok),odnosno pripadaju žanru indi rock, prosto rečeno
alternativnom roku, koji u sebi neguje pank, postpank i novi talas iz prošlog stoleća, ali da donose i vidno
savremene tokove u žanru kojem sve bolje i brže plivaju.

Njihov album prvenac već je završen, ali devojke su se odlučile da svetlost dana ugleda 8. aprila, a u
medjuvremenu je pušteno par singlova. Izmedju ostalog i Too late now (Prekasno je), dinamična i
melodična numera, potkrepljena izuzetnim vokalima, staloženim i savremenim upakovanim ritmom, gde
dominira bas i konstantni ritam, propraćen interesantnim tekstom. U tom mladalačkom lutanju svakako
da ne znaju kojim putem bi krenule, žele bolji život, ali ne znaju kakav. Postoji deo teksta u numeri koji
kaže da ako nešto nije pokvareno, ne popravljaj. Uvek želimo više i jače, ali u tom svom nesredjenom
opusu, često se desi i da izgubimo ono što smo i dosada imali a želeli bi da sačuvamo, kasnije će se tek
ispostaviti da smo sve upropastili zahvaljujući svojim nedozrelim i visoko postavljenim ciljevima koje
nismo u mogućnosti da ostvarimo iz prostog razloga što smo nemoćni da u realnom vremenu sagledamo
sve svoje mogućnosti, odnosno sami sebi ukažemo na manjkavost sebe samog. U delu teksta ide misao
koja odbacuje medije koji kreiraju, ne samo savremeno muzičko tržište, već i sam način života.
Pokušavaju da ne udju u tzv. mejnstrim. Žele srećno i normalno živeti, a sve istom ide naopako.
Konstantno.
U dubokoj daljini, Wet Leg me podseća, naravno u aposlutno pozitivnom smislu, na jedan period grupe
Blondi. Taj razvoj misli, put kojim idu, nesigurne ladje na kojima krhko stoje i nemirna voda bez mostova,
to je njihovo moguće putešestvije. Zato se u numeri Chaise long (Stolica za ležanje) opisuje užitak i
lenčarenje na ležajci, dokoni način življenja nakon dobijene diplome i daleke buduće nespoznaje same
sebe. Bas gitara dominira sve vreme, bubnjevi su podredjeni istom, a tu i tamo upadaju ekscentrično
upozoravajući tonovi klavijatura.
U numeri Wet Dream (Vlažni snovi) u samo par minuta opisano je kratko putovanje kroz jedan san.
Odlična i melodična pesma, puna ritma, u pozadini diskretno duplirani vokali daju posebnu draž
pevljivosti iste. Vokali otpevani besprekorno, čisti, jasni, glasni, visoki i stabilni. Po meni možda i njihova
najeksplozivnija stvar.
Kada je nešto dobro napravljeno, kada je savremeno i upakovano na način koji se sada traži u muzici
kojoj pripadaju, ni Wet leg nije mogao ostati neprimećen, ne samo na jutjubu, nego i na britanskoj
državnoj televiziji, kvalitet uvek ispliva, ovoga puta je to bilo na prvi uzdah, da ne kažem na prvu loptu.
No, ipak su singlovi jedna stvar, a album ukazuje na celovitost jednog ostvarenja i otvara mogući kasniji
put kojim se želi ići u muzici, te stvoriti i svoj delić kolača u istoj. Možda tanjušan, ali pripada njima.
E, sad, nešto slično što rade ove dve devojke, u muzičkom smislu najbliži su im naš duo iz Pančeva pod
nazivom Buč Kesidi, koji su ove godine bili i te kako koncertno aktivni, kako ovde, tako i u širem
okruženju. Posebna pažnja na pomenuti duo očekuje se sledeće godine, ovo je bio nekako lagani uvod u
ono što oni mogu pružiti.
Isto važi i za Wet Leg. Od njih se tek očekuje da u budućem dozrevanju pokažu da par odličnih numera
koje su izbacili tokom 2021. godine nije bio tek plod slučajnosti, no jedan fantastičan pokušaj da se malo
više razgiba alternativna scena, da se upriliče ozbiljni koncertni i u naše uho unesu novi motivi nadahnuti
sadašnjim vremenom. One to definitivno mogu, ali ovo je tek početak, što znači da bismo se na proleće
kada izadje debi album konačno mogli uveriti u jezgrovitost i muzikalnost koja ostavlja trag, ne mokri
(wet), nego onaj pravi, umetnički. Na svom muzičkom začetku, ovo je više nego u redu, ali muzički
dogadjaji ne predstavljaju sprintersku stazu, već jedan naporan maraton ako se želi uspeti i ostati medju
tvorcima i nosiocima najboljih ostvarenja. Mislim da Wet Leg imaju taj skriveni naboj i želju da u jarkim
bojama oslikaju sumorni svet u kojem su odrastale.

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/wet-leg-mokre-noge/