Министарство унутрашњих послова (МУП) Републике Србије објавило је алармантне податке о стању безбедности саобраћаја у протеклом периоду, позивајући све возаче на максималан опрез.
Према речима Славише Лакићевића, начелника Управе саобраћајне полиције у Србији у свега пет дана, на путевима Србије догодило се чак 460 саобраћајних незгода, остављајући за собом трагичне последице.
Црна статистика
Црни биланс показује да је у овим несрећама живот изгубило девет особа. Поред тога, 38 људи задобило је тешке, а 167 лакше повреде.
Према подацима МУП-а, највише страдалих у овом таласу незгода били су путници у путничким возилима, што додатно наглашава важност сигурносних појасева и одговорне вожње.
Опрез
Уз већ забрињавајуће податке, метеоролошке прогнозе најављују нове ризике. Са најављеним ниским температурама и снегом, услови на путевима ће се драматично погоршати. Због тога МУП Србије наглашава следеће кључне поруке за све учеснике у саобраћају:
Возите спорије: прилагодите брзину условима пута, без обзира на ограничења.
Размислите пре претицања: избегавајте ризичне маневре, посебно по клизавом коловозу.
Успорите онда када сви други журе: стрпљење спашава животе.
Зимска опрема је обавезна: крените на пут само са прописаном зимском опремом и максималном пажњом.
„Ниједан пут није вредан изгубљеног живота. Безбедност почиње од сваког од нас,“ апелује начелник Управе саобраћане полиције Славиша Лакићевић.
Позивамо возаче да у наредном периоду буду изузетно одговорни и да не допусте да непажња или неприлагођена брзина допринесу повећању трагичне статистике.
телеграф.рс
View this post on Instagram
ЗАНИМЉИВОСТИ: МРАЧНА СТРАНА ЦРНОГ ПЕТКА
„Петак без крзна“, дан који је у данашњим оквирима познатији као ”Black Friday ”или Црни петак, ове године обележава се 28. новембра, како би се осудила људска окрутност у име моде према животињама које се вековима жртвују због свог крзна.
Одећа и други модни предмети од крзна сматрају се луксузним и носе их углавном богати и славни као симбол друштвеног статуса. Kрзно које се користи за израду ове престижне гардеробе обично се скида са лисица, ракуна, куна, кунића, фока, вукова, па чак и мачака и паса.
Светски дан познат као петак без крзна, један је од најзначајнијих глобалних дана у историји организација за права животиња и посвећен је бојкоту „шопинга“. Главни циљ је образовање јавности о томе да стотине милиона људи који носе било какав крзнени одевни комад одобравају узгајање, мучење и усмрћивање животиња које се гаје ради искоришћавања у модне сврхе. Зато искрени љубитељи и заштитници животиња неће стати у редове како би накуповали десетине одевних предмета, од којих неке можда неће никад више погледати. Они ће искористити овај дан да на прави начин скрену пажњу на монструозни сценарио давно осмишљеног филма у коме су вечити губитници недужне животиње.
Црни петак стигао је из САД: то је назив за петак после Дана захвалности, „прославља“ се четвртог петка у новембру и сматра се почетком сезоне божићне куповине у Сједињеним Државама од 1952. године, кад многе продавнице нуде распродаје по сниженим ценама и често се отварају рано, понекад већ у поноћ, а читава ова „манифестација“ траје до понедељка.
Kрзно је било међу првим материјалима које су људи користили за одећу и носили су га и лордови и обични људи. Али то се променило између 14. и 17. века. У Енглеској је монархија увела закон о раскоши: он је одређивао врсту животињског крзна које су носиле различите друштвене класе. Kрзно вишег квалитета, попут хермелина и сиве веверице, било је резервисано за аристократију, крзно лисице и дабра ишло је средњој класи, а козја и овчија кожа нижој класи. Међутим, животиња са крзном било је мало, па је употреба крзна за одећу била ограничена.
У 16. веку трговина крзном успостављена је између Француске, Енглеске и Kанаде, доносећи масовну понуду крзна у европске земље. То је омогућило да се крзно, посебно даброво, користи за војну одећу и свакодневне додатке као што су капе, капуљаче, шалови и муфови. Растућа потражња за крзненом одећом довела је до развоја фарми крзна 70-их година 19. века, учвршћујући трговину крзном у Европи и Северној Америци, а ову потражњу додатно су овековечиле филмске и музичке звезде између 19. и 20. века.
Осамдесетих година 20. века организације за права животиња почеле су да подижу свест о животињском крзну и кожи у моди и да воде кампање против узгоја крзнашица. Године 1985, организације ”Trans Species Unlimited ” (Т. С. У.) и Kоалиција за укидање трговине крзном (Ц. А. Ф. Т.) покренуле су прве ненасилне активности грађанске непослушности у САД, протестујући против крзна у моди у продавницама ”Macy’s” у Њујорку и Kалифорнији. Исте активности поновили су Џорџ Kејв и Kрес Велучи из Т. С. У. наредне године, у петак после Дана захвалности, и то је довело до стварања „Петка без крзна“.
