Он је указао да одредница „најбоље употребити до”, која је обавезна на декларацијама, збуњује многе купце јер је нејасно да ли је храни истекао рок употребе или не, те да се многе намирнице баце иако су јестиве.
Дакле, направљен је корак да се некој храни укине административни рок трајања, а при томе се и те како водило рачуна о томе на које би се производе ова одлука односила и, барем за сада, то су чај, пиринач и мед, који имају веома дуг рок јестиости. Ипак, да би то и заживело, потребно је донети правила, односно утврдити обавезујући попис изузетака за одређене производе који се чувају на полицама. Немачки министар сматра да је одговорност Комисије ЕУ да предложи обавезујуће прописе за Европску унију јер, према подацима Комисије, сваке године у ЕУ настане готово 59 милиона тона отпада од хране, што износи око 130 килограма по становнику.
Да се у свету свакодневно баца много хране, добро је познато. О томе сведочи и подак да се у Европи годишње баци храна вредна више од 40 милијарди евра. Храна се баца у домаћинствима, ресторанима, угоститљским објектима, на њивама, у супермаркетима… практично у целом ланцу снабдевања.
Истовремено, у многим државама, на свим континетима много је становника који немају довољно новца за куповину основних намирница те је сасвим сигурно да би свима било боље да се мање хране баца – јер се тиме вишеструко штеди. Ако за то стиже предлог из Немачке и упућен је целој ЕУ, а реч је о земљама далеко богатијим од Србије, не треба сумњати да је разлог оправдан. Управо то је и рекао немачки министар – потпуно је бесмислено да дуготрајне намирнице, попут чаја, пиринча или меда, имају рок трајања. По речима правног саветника у Удужењу зазаштиту потрошача Војводине Марка Драгића, укидање рока трајања за одређене производе је добар предлог.
– То би се могло применити на одређене производе, који заиста имају дуг рок трајања – каже Драгић. – Наравно, то се не може и сигурно неће односити на производе који имају одредницу „употребљиво до” – попут млека, јаја, меса, прерађевина, намирница које су кварљиве и зато и морају имати јасно прописан рок трајања већ на оне с одредницом „најбоље употребити до” – брашно, шећер… које се уз добро складиштење могу дуго користити, односно сачувати одговарајућа својства и после рока који се сада мора декларисати.
Према подацима НАЛЕД-а из 2021. године, у Србији фирме баце око 250.000 тона намирница због тога што им је то јефтиније, него да је донирају када јој се приближи истек рока употребе. Грађани храну најчешће бацају кад се поквари – највише хлеб, месо и млеко, а најмање воће и поврће.
