Та помоћ државе биће у износу до 10.000 евра (око 1.170.000 динара) а намењен је житељима села који реше да покрену или прошире сопствене најразличитије послове.
Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, рекао је раније за „Блиц Бизнис“ да ће ребалансом буџета бити издвојена додатна знатно већа средства.
„Убрзо стартује и програм. За пограничне делове Србије та средства ће бити и већа. Србија мора да ради и ни један њен део не сме да остане празан“, навео је Кркобабић.
Који бизнис покренути на селу?
На питање какво је интересовање, односно, које бизнисе су у претходном периоду покретали они који су решили да развијају села министар је рекао:
„Најразличитије врста послова. Њима је остављено да се у складу са својим знањем и вештинама, определе“.
Поред послова везаних за пољопривреду, (воћњаци, виногради, повртњаци, пчелињаци итд), ту су и различити стари и нови занати, етно-туризам. И што је посебно занимљиво – граде се воденице.
„Већ је стигло стотинак захтева за обнову воденица. Присутна су и нова занимања карактеристична за 21. век – ИТ и рад од куће (програмери, маркетиншки стручњаци). Широка је лепеза чиме се баве и од чега живе нови становници наших села“, навео нам је министар.
Ко има право да се пријави за 10.000 евра?
Право на ову додатну помоћ за развој села, према објашњењу министра, имаће физичка лица са одређеним занимањем која би могла да подигне продуктивност села. Углавном се односи на занате и производњу производа који су значајни за локалну заједницу.
„Припремили смо Програм покретања привредних активности. До 10.000 евра додељиваћемо заинтересованима који имају корисне идеје за унапређење живота на селу. Реч је о физичким лицима са одређеним занимањем. Пре свега мислимо на обнову и ревитализацију занатства као привредне гране (обнова старих заната али и нових чији су производи неопходни члановима локалне заједнице). Залажемо се за промену односа према занатству као привредној грани који је значајна за опстанак сеоских средина“, рекао је министар, преноси Блиц.
– Заинтересованост за сеоске куће, иначе, постоји у свим крајевима Србије, али предњачи АП Војводина, где су насеља и катастри уређенији. Највише кућа је усељено у Сомбору – чак 151, а село – рекордер је Бачко Петрово Село са 82 куће. У том селу је отворен и дечји вртић. Истичем село Жељушу, на југоистоку Србије, где је 12 кућа усељено само у једној улици. Куће смо доделили и у Медвеђи и Бујановцу али и у селима Књажевца, Димитровграда, Пирота – рекао је Кркобабић.
