Међутим, многи се питају када ће се укинути ово летње-зимско рачунање времена, а ево и зашто.
Бројне студије показале да је утицај пребацивања на летње рачунање времена на потрошњу енергије у савременим условима занемарив, добрим делом захваљујући напретку технологије.
С друге стране, све је више доказа да пребацивање има негативне ефекте на здравље.
Показало се тако да у недељи у којој прелазимо на летње рачунање времена расте број срчаних удара, као и број саобраћајних несрећа. Дугорочно гледано, пребацивање може имати негативне психолошке који ће се манифестовати у облику депресије, успореног метаболизма, повећања телесне тежине и главобоља. Ово пребацивање нарушава наш природни циркадијски ритам, односно биолошки сат који је усклађен са Сунцем.
Рачунање летњег времена у Србији је постојало у време Првог светског рата. Једна кратка вест из априла 1921. каже да се од те мере одустаје јер „то није показало никакве користи“. Питање су у марту 1922. размотрили представници неких министарстава и привредних тела и одлучили да се летње време више не уводи. Летње време је поново коришћено током Другог светског рата.
Србија је почела да користи летње рачунање времена 27. марта 1983. До 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра, и то на основу одлука које је доносила Влада, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено с Европском унијом. Од 1996. период рачунања летњег времена је продужен до октобра. Последњих година поново се расправља о томе да ли треба укинути овакав начин рачунања времена, или ћемо чекати ЕУ. А кад су они у питању, од тога нема ништа најмање још две године, а ево и зашто.
Упркос томе што је у испитивању јавног мнења 2018. велика већина од 4,8 милиона учесника у Европској унији изразила жељу да се укине помицање сата и што је Европска комисија након тога саставила предлог да се то учини, до тога још није дошло.
Расправу, наиме, и поред резултата који показују да је ово рачунање некорисно, још нико није покренуо. Ако се и када то деси, и споразум постигне, требаће још најмање једна до две године како би се осигурало да услуге превоза, укључујући возове и летове, прилагоде своје распореде. То значи да би пребацивање времена могло најраније бити укинуто 2025.
Међутим, неке земље које ЕУ не припадају, одавно су одустале од овог временског пребацивања, највише због тога што се испоставило да економски разлози нису били задовољавајући, тачније, није повећана продуктивност нити уштеда енергије, како је првобитно било планирано.
[blockquote align=“none“ author=““]
Није само Русија укинула ово рачунање времена
До данас су од пребацивања времена одустали Алжир (последњи је пут променио сатове 1981); Бразил (1932); Египат (2015); Фокландска острава (2010); Филипини (1990); Хонг Конг (1979); Исланд (1968); Индија (1945); Индонезија (1963); Ирак (2007); Јужноафричка Република (1944); Кина (1991); Колумбија (1993); Пакистан (2009); Перу (1994) и Русија (2014).
[/blockquote]
