– Планиране су измене и допуне Породичног закона којима ће бити укинута могућност склапања дечјих бракова – потврђено нам је у овом Министарству. – Када је у питању оквирни број малолетничких бракова, располажемо податком до којег је дошао Републички завод за социјалну заштиту након анализе годишњих извештаја центара за социјални рад за 2023. Током прошле године, центри су идентификовали 182 детета у малолетничким браковима, од којих је 12 (6,6 одсто) дечака и 170 (93,4 одсто) девојчица.
У односу на претходну годину, како наводе, опао је број идентификоване деце за 10,3 одсто (у 2022. их је било 203).
– У овај број улазе како деца која су склопила брак, тако и она која живе у заједници која није формализована као брак, али то по својој суштини јесте – додају у овом ресору.
Претходно је министарка проф. др Дарија Кисић изјавила да је дечји брак један од облика насиља и као такав мора да има нулти степен толеранције. Такође је рекла да се ово махом односи на жене, на припаднике ромске националности, и да је битно да се промовише значај образовања, јер је то директан пут да се овој деци омогући да доносе сопствене одлуке.
У организацији „Праксис“ поздрављају најављене новине. Посебно их, како кажу за „Новости“, радује коначно увођење дефиниције детета, како би се спречила различита тумачења о старосној доби особе која се сматра дететом.
– Од великог је значаја најава да ће се укинути могућност склапања раног брака, јер сада, по члану 23 Породичног закона, малолетно лице старије од 16 година легално може да склопи брак ако пре тога кроз ванпарнични поступак добије дозволу суда – наводе у „Праксису“. – Поступак се покреће предлогом оног који жели да ступи у брак, а млађи је од 18, а кад ниједно од лица не испуњава прописани услов, поступак се покреће заједничким предлогом. У ванпарничном поступку суд испитује све чињенице од значаја за утврђивање да ли постоји слободна воља и жеља малолетника за брак, као и да ли је он достигао телесну и душевну зрелост. У поступку је од посебног значаја мишљење надлежног центра за социјални рад.
Подаци из истраживања „Праксиса“ из 2020. године указују да центри за социјални рад у малом броју случајева дају негативна мишљења малолетницима старијим од 16 година (само 14 одсто, а без Београда само два одсто).
Рани бракови који се склопе на легалан начин имају мали удео у укупном броју дечјих бракова у Србији, јер је неформалних бракова знатно више. Подаци Уницефа показују да је 55,7 одсто жена ромске националности ступило у рани брак пре 18. године, наспрам 7,9 одсто жена које не живе у ромским насељима. Око 34 одсто ромских девојчица између 15 и 19 година сада је у браку или ванбрачној заједници.
