Од укупно 5.691.551 грађанина Србије с незавршеном основном школом, 357.406 је оних старијих од 15 година, што је приближно броју становника Новог Сада (376.012). Нешто мање од 38.000 грађана старијих од десет година је неписмено, показали су резултати пописа становништва из 2022. године које је објавио Републички завод за статистику (РЗС).
Свакако треба имати у виду да се број људи с непотпуним основним образовањем од пописа из 2011. смањио са 13,68 на 6,28 одсто. Посматрано према полу, број жена без школске спреме двоструко је већи у односу на број мушкараца, и то за 137.344. Од 38.000 потпуно неписмених грађана, чак 71 одсто су жене, а више од половине њих има преко 65 година.
Што се тиче компјутерски писмених људи, односно оних који користе основне рачунарске апликације, знају да претражују информације на интернету и имају знања из области електронске комуникације, њих је око 46 одсто, док 30 одсто људи делимично познаје рад на рачунару, а 24 одсто је компјутерски неписмено.
Љиљана Ђорђевић, начелница одељења пописа у РЗС, каже за Kурир да су ови подаци били очекивани.
– Међу 357.000 су особе које нису завршиле осмногодишњу школу, а највише је оних који су завршили само четворогодишњу. Просечна старост ове групе без свршеног потпуног основног образовања је око 70 година, а имајући све то у виду, то није лош податак. Свакако треба узети у обзир и да постоје лица која не могу да иду у школу из разних разлога – објашњава Ђорђевићева:
– Број компјутерски писмених људи је повећан, што је и било очекивано. Kада погледамо број људи са само основном школом, он се смањује, а средњошколци заузимају највећи проценат, око 53 одсто. Све је више и оних који су завршили и виши ново образовања.
Ипак, социолог Бојан Панаотовић каже за Kурир да број од преко 357.000 грађана који немају свршено основно образовање показује да као друштво морамо да видимо како да приступимо млађим људима и да их мотивишемо да заврше основну школу.
РЗС
Највише неписмених у Бујановцу
На сајту РЗС се наводи да је, посматрано по општинама, највећи удео неписмених у становништву старом 10 и више година у општинама Бујановац (3,6 одсто), Петровац на Млави и Нова Црња (2,7 одсто), Бојник (2,6 одсто) и Пландиште (2,3 одсто).
– У периоду између два последња пописа удео неписмених лица у становништву старости 10 и више година смањен је са 1,96 одсто (попис из 2011) на 0,63 одсто (попис из 2022) – показују подаци. С друге стране, посматрано по општинама, највећи удео компјутерски писмених лица забележен је у централним градским општинама Београда – Врачару (76,9%), Старом граду (73,7%), Новом Београду (70,9%), Савском венцу (69,9%), Звездари (67,6%), Вождовцу (65,4%), Чукарици (62,6%), Раковици (61,2%), Палилули (57,7%) и Земуну (57,4%), у затим у Новом Саду (62,8%) и Нишу (55,9%). Најмањи удео компјутерски писмених је у општинама Гаџин Хан (18,7%) и Мало Црниће (19,4%).
– Треба им објаснити да је то добро за њих, да ће им помоћи да боље живе, пронађу бољи посао, да искажу проблеме породици, пријатељима, институцијама, држави. Битно је нагласити да то свако може, а институције су ту да пронађу механизме. Ако сте полуписмени, много лакше постајете плен „ловаца на људске душе“. Бољи услови живота су и те како могући, само је потребно да будете бар основно образовани како бисте попунили обрасце, имали здравствену заштиту – каже Панаотовић.
Додаје да су жене, и поред великог напора друштва, и даље у лошијем положају у односу на мушкарце.
Подаци о образовању у Србији
247.375 – број жена с непотпуним основним образовањем
110.031 – број мушкараца без школске спреме
17,8 одсто становништва је завршило основну школу
53,08 одсто има диплому средње школе
22,4 одсто становништва је завршило вишу школу
мање од 38.000 је неписмено
71 одсто је удео жена у укупном броју неписмених
више од половине неписмених има преко 65 година
* Подаци РЗС
– То показује податак да је више жена без основног образовања, зато не треба неговати аспект у друштву да жена треба да буде само мајка и домаћица, већ је и за жене карактеристично да воле да уче, напредују у послу и теже бољем животу.
