– До сада је било од 1. до 5. заказивање специјалистичких прегледа, мислим да оном пацијенту који дође 10. или 15. у месецу може бити веома угрожено његово здравствено стање, па и живот. Желимо то да променимо. Изабрани лекар поставља индикације да ли му је потребан специјалистички преглед и наравно да ће општа болница или здравствени центар бити у обавези да таквом пацијенту обезбеде специјалистички преглед – изјавио је Ђерлек за РТС.
Нагласио је да ће изабрани лекар одлучивати да ли су потребни специјалистички прегледи и да ту не сме да буде злоупотреба и испуњавања жеља пацијентима.
Ђерлек сматра да домови здравља морају да раде оно што су некада радили, и најавио да ће се због тога повећати број специјалистичких служби у њима, као и ниво дијагностике.
– Сигурни смо да добрим планирањем и добром анализом можемо решити 60 одсто случајева на нивоу примарне здравствене заштите, односно домова здравља, а растеретити секундарну и терцијарну здравствену заштиту – клиничке и клиничко-болничке центре – истиче Ђерлек.
Говорећи о томе које ће се све анализе убудуће радити у домовима здравља, Ђерлек је рекао да ће се за почетак радити оне анализе које ће брзо омогућити лекарима да процене да ли је нешто хитно или није.
– Пример, ПСА теста код простате. Ми радимо скрининге за мушкарце за простату и дебело црево, код жена дојку и материцу. Путем ПСА теста можемо одмах видети да ли се ради о хитности или не. Наравно, и хормоне штитасте жлезде где не морамо заказивати специјалистички преглед код ендокринолога па га чекати неколико месеци – наводи Ђерлек.
Истакао је да пацијенти који не буду могли да добију термин за специјалистички преглед треба да се обрате директору здравствене установе, јер је он лично одговоран за обезбеђивање термина пацијентима, а друга могућност је кабинет Министарства здравља.
Танјуг
