среда, мај 29, 2024
Početna » ЗАКОНОМ НИСУ ПРЕДВИЂЕНЕ КАЗНЕ ЗА ПОСЛОДАВЦЕ КОЈИ НЕ ИСПЛАТЕ УВЕЋАНЕ ЗАРАДЕ: Ко има право на дуплу дневницу за рад на празнике?

ЗАКОНОМ НИСУ ПРЕДВИЂЕНЕ КАЗНЕ ЗА ПОСЛОДАВЦЕ КОЈИ НЕ ИСПЛАТЕ УВЕЋАНЕ ЗАРАДЕ: Ко има право на дуплу дневницу за рад на празнике?

Грађани Србије ће ове године, поводом обележавања државних и верских празника, у мају имати укупно четири нерадна дана. Сви запослени имају право да одсуствују са посла на дан празника за који је законом прописано да се не ради, као и да за то време остваре право на накнаду зараде.

од Паланка данас
0 Коментар

С друге стране, према Закону о раду, ако неко ради на дан празника има право на увећану зараду.

Додатно, послодавци могу понудити раднику и „заменски“ слободан дан, уколико радно време запосленог не може другачије да се организује. Све је, наравно, ствар договора са послодавцем, али закон је јасан – онима који раде на државни празник следује дневница, и то дупла.



“Према Закону о раду, запослени који ради на дан празника, а који је по закону нерадан дан, има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, а најмање 110 одсто од основице. Ипак, постоји једна зачкољица – за послодавце не постоји законска казна ако то не ураде”, објашњава адвокат Бранислав Вјештица.

Будући да се под запосленим, према Закону о раду, сматра само радник који има уговор о раду на одређено или неодређено време, одредбе о дуплим дневницама се не односе на раднике који имају уговоре ван радног односа, као што су уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу или ауторски уговор.

У основну зараду, која служи као основ за обрачун увећане зараде, не улазе примања по основу радног учинка, бонуси, награде, „топли оброк“, регрес, минули рад и увећана зарада по другим основима из Закона о раду.

Тако се увећање од 110 одсто примењује на уговорену сатницу, па запослени прима 100 одсто редовне зараде (дневнице), плус 110 одсто редовне плате (дневнице).

Према Закону о раду, ако се истовремено стекну услови на увећану зараду по више основа (за рад на дан празника, рад ноћу, прековремени рад и рад у сменама), проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.

Неискоришћени годишњи одмор
Многи запослени којима је остао део неискоришћеног одмора од прошле године планирају да га искористе управо у мају и тако повежу празнике са викендима. Битно је истаћи да, без обзира на то колико дана одмора је пренето, након 30. јуна стари годишњи одмор више не може да се користи.

“Стари и нови, прошлогодишњи и овогодишњи, одмор за прошлу и одмор за текућу годину. Од тога како ове две компоненте одмора називамо, битније је да у сваком тренутку знамо да ли и колико дана одмора имамо, рачунајући и онај од прошле године. Да бисмо дошли до броја дана одмора који је остао од претходне године, информација од које полазимо јесте укупан број дана одмора на који је постојало право у претходној години”, објашњава адвокат Драгана Видаковић.

За пуну календарску годину запослени имају право на најмање 20 радних дана одмора, али уговором или правилником о раду послодавца овај број може бити увећан у односу на законом прописане критеријуме.

“У сваком случају, приликом првог коришћења одмора за текућу годину послодавац би требало решењем да констатује на колико дана одмора запослени има право за ту годину. Када утврдимо укупан број дана одмора, одузмемо број дана одмора од прошле године који су искоришћени и добијамо основу за стари годишњи одмор”, наводи наша саговорница.

У наредну годину може се пренети само други део одмора. Прве две недеље одмора или првих 10 дана не могу се пренети у наредну годину.

Изузетак су запослене жене које су прошле године биле на трудничком или породиљском боловању, које до 30. јуна наредне године могу искористити цео прошлогодишњи одмор.

Бизнис.рс



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept