Према извештају ОЕЦД-а Pensions at a Glance 2023. пензије су главни извор прихода старијих особа.
У многим европским земљама, јавни трансфери, попут државних пензија и социјалних давања, чине више од 70 одсто укупног еквивалентног бруто прихода домаћинстава старијих особа, а у неким случајевима тај удео прелази и 80 одсто, пише НиН.
Нордијске земље предњаче
Према подацима Еуростата, у 2022. години просечна потрошња по кориснику старосне пензије у ЕУ износила је 16.138 евра. То је отприлике 1.345 евра месечно када се износ подели на 12 месеци. Унутар ЕУ, просечна потрошња по кориснику кретала се од 3.611 евра у Бугарској до 31.385 евра у Луксембургу. Када се у анализу укључе и земље ЕФТА-е и кандидати за чланство у ЕУ, опсег се додатно шири од 1.648 евра у Албанији до 35.959 евра на Исланду.
Просечна старосна пензија по кориснику такође је премашила 30.000 евра у две нордијске земље: Норвешкој и Данској. У Шведској (22.436 евра) и Финској (21.085 евра) она је такође знатно изнад просека ЕУ.
Земље кандидати за чланство имају најниже пензије
Поред Албаније, земље кандидати за чланство у ЕУ бележе најниже просечне пензије. То су Турска (2.942 евра), Босна и Херцеговина (3.041 евро), Србија (3.486 евра) и Црна Гора (3.962 евра). Црна Гора је тек незнатно изнад Бугарске, али та разлика је веома мала. Реч је о годишњим, а не месечним износима, што јасно показује колике су разлике између најнижих и највиших пензија у Европи.
Четири највеће економије ЕУ рангиране су узастопно, све изнад просека ЕУ
Италија је имала највишу просечну пензију међу њима 19.589 евра, затим Француска (18.855 евра), Шпанија (18.100 евра) и Немачка (17.926 евра).
Просечне вредности пензија показују да постоји изражена подела између истока и запада.
Западна и нордијска Европа нуде знатно више пензије. Јужноевропске земље генерално стоје боље од источноевропских, али и даље заостају за севером Европе.
Најниже вредности забележене су на Балкану и у источним чланицама ЕУ, нарочито међу земљама кандидатима за чланство.
Разлике у пензијама знатно се смањују када се посматрају у PPS терминима. Неједнакости у просечним пензијама знатно су мање када се мере према стандардима куповне моћи (PPS), у поређењу с номиналним износима. На пример, унутар ЕУ однос између највише и најниже просечне пензије у номиналним износима износи 8,8, док у PPS терминима опада на 3,5 што одражава разлике у трошковима живота.
У ЕУ, просечна потрошња по кориснику изражена у PPS јединицама кретала се од 5.978 у Словачкој до 21.162 у Аустрији. Када се укључе и земље ван ЕУ, најнижа вредност забележена је у Албанији 3.019 PPS. Турска се, с друге стране, знатно боље котира према PPS стандардима, са 8.128 PPS, налазећи се изнад неколико чланица ЕУ, преноси Јуроњуз.
Све нордијске земље имају потрошњу за пензије изнад просека ЕУ, а неке од њих се сврставају међу највише у Европи.
Пензије су пале у три земље током 2022. године
Изражено у еврима, просечна пензија је у 2022. години пала у само три земље у односу на 2021. годину – и то за мање од 5 одсто. Те земље су Турска, Ирска и Грчка.
У Турској је пад углавном последица нагле девалвације националне валуте, што је утицало на евровску вредност пензија. С друге стране, Бугарска је забележила највећи раст пензија чак 33 одсто, док је Чешка имала раст од 16 одсто. Раст пензија већи од 10 одсто забележен је и у Летонији, Литванији, Црној Гори и Румунији.
Да ли су пензије довољне за животни стандард?
Према Извештају о адекватности пензија за 2024. који су заједно припремили Европска комисија и Одбор за социјалну заштиту, земље ЕУ предузимају додатне кораке да очувају адекватност пензија, али је она у будућности и даље под притиском.
Предвиђа се да ће стопе замене дохотка из пензија – однос између пензије и претходних зарада – опадати током наредне четири деценије.
Ризик од сиромаштва и социјалне искључености међу старијим особама у ЕУ расте од 2019. године, углавном због раста релативног сиромаштва.
У 2022. години, више од једне од пет особа старијих од 65 година у ЕУ око 18,5 милиона људи било је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености.
Тај број расте како због пораста стопе сиромаштва, тако и због старења популације. У великом делу Европе, пензијски приходи су знатно мањи од зарада пре пензионисања. Тај јаз отежава великом броју старијих особа да одрже ранији животни стандард након изласка из радног односа.
Жене примају знатно мање пензије
Извештај показује да старије жене у свакој земљи ЕУ имају већи ризик од сиромаштва у поређењу с мушкарцима.
У просеку, жене у ЕУ примају 26,1 одсто нижу пензију од мушкараца, док 5,3 одсто жена уопште не прима пензију.
Ове разлике проистичу из родних разлика у зарадама, краћих или испрекиданих каријера, као и веће заступљености рада са скраћеним радним временом међу женама.
