Немачка је међу земљама са највишим стопама запослења са непуним радним временом у Европској унији.
Према Анкети о радној снази ЕУ коју је објавио Савезни завод за статистику (Дестатис), 29 одсто запосленог становништва у Немачкој старости од 15 до 64 године радило је са скраћеним радним временом у 2024. години.
Удео је већи само у Холандији (43 одсто) и Аустрији (31 одсто). У просеку у ЕУ, 18 одсто радно способног становништва радило је са скраћеним радним временом.
Неравнотежа полова је посебно изражена: у Немачкој скоро свака друга жена (48 одсто) ради скраћено радно време, у поређењу са само 12 одсто мушкараца. У просеку, у ЕУ, разлика између мушкараца и жена у овом параметру је мања.
Дискусија о повећању обима посла
У контексту економских тешкоћа у земљи, расту позиви на дуже радно време и смањење удела незапослености. Према речима економских удружења и представника предузећа, то је једини начин да се одржи ниво просперитета у земљи. Немачка влада разматра идеју о укидању дневног ограничења радног времена у корист недељне норме – што наилази на оштре критике синдиката, који ово сматрају крајем осмочасовног радног дана.
Немци раде скоро колико и просек становника ЕУ
Широко распрострањено веровање да људи у Немачкој раде мање није поткрепљено статистиком. Према агенцији, просечна радна недеља за запослене са пуним радним временом у 2024. години била је 40,2 сата – скоро исто као и просек ЕУ (40,3 сата). „Током протеклих десет година, радна недеља се смањила и у Немачкој и у другим земљама ЕУ“, саопштила је агенција.
Висок удео радника са скраћеним радним временом у Немачкој комбинован је са високом укупном запосленошћу. Тако је 77 одсто становништва старости од 15 до 64 године имало посао – рекордна бројка, знатно виша од просека ЕУ (71 одсто). Међу женама, стопа учешћа у радној снази била је 74 одсто – 8 процентних поена више од просека ЕУ.
Стручњаци позивају на флексибилност
„Висока стопа запослености међу женама је посебно охрабрујућа – ово је позитиван тренд“, рекла је Ивон Лот, стручњакиња за радно време у Институту Ханс Беклер за економска и друштвена истраживања. „Влада би требало да развије политике које промовишу равнотежу између посла и породице – укључујући и добро осмишљене распореде рада који обезбеђују предвидљиво и умерено дневно оптерећење.“
Међутим, Лот каже да је укидање ограничења радног времена током дана корак у погрешном смеру: „Веома дуги радни дани отежавају људима са породичним или друштвеним обавезама да пронађу посао.“
