Стигао је 190. Октоберфест. Који шатор је најбољи за прославу и колико кошта пиво на овогодишњем Октоберфесту?
Четрнаест великих шатора и десетине мањих постављено је за госте, укључујући и оне у атмосферском, традиционалном Ојдн Визну. „Ови шатори представљају низ различитих биотопа“, каже аутор Кристијан Рупрехт, који је управо објавио књигу „Унутар Визна“.
Поднаслов, који објашњава наслов књиге, гласи: „Реци ми где пијеш, и рећи ћу ти ко си!“
Спектар се креће од традиционалног спокоја Аугустинер шатора до живе атмосфере забаве Шотенхамела или Пауланера, од луксузне опције Кефер шатора до онога што Рупрехт назива „Генерална скупштина УН у националним ношњама“ у шатору Хофбрауа са међународном публиком.
Које је најбоље пиво и колико кошта?
Шест минхенских пива је тренутно дозвољено за продају на Октоберфесту: Аугустинер, Хакер-Пшор, Хофброј, Левенброј, Пауланер и Шпатен. Садржај алкохола у овим пивима креће се од 5,9 до 6,3 процента. Које пиво је најбољег укуса на фестивалу није само ствар укуса, већ практично религија.
Цене пива ће поново порасти: према градским властима, литар пива на Октоберфесту ове године коштаће између 14,50 и 15,80 евра. То је просечно повећање од 3,52 процента у поређењу са 2024. годином.
„По међународним стандардима, пиво на фестивалу је и даље релативно јефтино. На пример, у Лас Вегасу, пола литре пива кошта 24 долара“, каже власник ресторана Петер Инселкамер.
Ко броји посетиоце и каква је безбедносна ситуација?
Према званичним подацима, фестивал обично привлачи око шест милиона посетилаца. Рекордни Октоберфест 2023. године привукао је чак 7,2 милиона људи.
„Ове године се такође ослањамо на наше проверене мере“, рекао је баварски министар унутрашњих послова Јоаким Херман у интервјуу за немачку новинску агенцију ДПА. То значи да ће ограда око места одржавања Октоберфеста остати на месту, као и безбедносне провере на улазу.
Савезна полиција је такође забранила ношење ножева током Октоберфеста, укључујући и главну железничку станицу у Минхену и околину фестивалског простора. У случају ванредних ситуација, претњи или узнемиравања, неки шатори имају доступну апликацију „SafeNow“, која се може користити за позивање обезбеђења једним додиром. Према речима представника ланца ресторана Inselkammer, апликацију првенствено користи особље за услуживање.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАШТО се КУЦА У ДРВО?
У овом тексту вам доносимо одговор на питање “ Зашто се куца у дрво?“ Готово да нема особе на Балкану, али и шире, која бар једном није …
када спомене нешто лепо или добро што јој се догодило одмах куцнула у дрво.
Неко то ради лагано, прстима по столу, неко тражи баш комад дрвета, а има и оних који, ако нема дрвета у близини, куцну у сопствену главу уз речи „дрво“.
Овај обичај је толико раширен да га прихватамо здраво за готово, али мало ко заиста зна одакле потиче и зашто баш дрво.
Обичај куцања у дрво води порекло из старих паганских времена. Многи народи, од Келта до Словена, веровали су да у дрвећу обитавају богови, духови или заштитници природе.
Посебно су храст, бреза и липа имали статус светих стабала. Када би човек куцао по дрвету, сматрао је да тиме дозива заштиту тих божанстава или духова, односно тражи да га чувају од несреће.
Дакле, првобитно није било у питању „да се не урекне“, већ да се призове божанска моћ.
Доласком хришћанства, обичај се преобликовао. Веровало се да дрво симболизује Христов крст, па се куцањем у дрво призива његова заштита.
Тако се стари пагански обичај стопио са новом вером и добио другачији смисао – знак ослањања на божанску силу која ће сачувати добро и одбранити од зла.
Данас, већина људи куца у дрво како би избегла урок или лошу срећу.
Када изговоримо нешто позитивно „имам добро здравље“, „посао ми иде одлично“, „деца су здрава“ у нама се јавља страх да бисмо тиме могли да „изазовемо“ несрећу, односно да „срећа не чује и не побегне“.
Куцањем у дрво ми заправо ритуално „прекидамо“ злу моћ изговорене речи.
То је класичан пример магијског мишљења: боље је урадити мали гест него ризиковати да се догоди нешто лоше.
Дрво је у свим културама имало посебан значај.
Разлози су једноставни:
Симбол живота – из дрвета расте лишће, плодови и нова стабла.
Веза између светова – корење иде дубоко у земљу, а крошња ка небу.
Издржљивост и трајност – дрво дуго живи и даје осећај сигурности.Управо због тога, дрво је постало универзални „амулет“ против зла.
Обичаји у другим културама
Оно што ми зовемо „куцање у дрво“ постоји готово свуда у свету:Тако на пример Еенглези кажу “кноцк он wоод“, док немци користе израз “ауф Холз клопфен“.
Опет Турци имају обичај да, кад кажу нешто добро, три пута куцну у дрво и затим се додирну за уво. А У Латинској Америци такође куцају у дрво да „не изазову зло“.
Разлике постоје у детаљима, али суштина је свуда иста – призивање среће и заштите.
Са психолошке стране, куцање у дрво је заправо ритуал који смирује. Када изговоримо нешто лепо, јавља се унутрашња нелагода да би „судбина могла да се наљути“.
Једноставан гест – куцање – даје осећај контроле. Ми тада верујемо да смо „урадили све што треба“ да спречимо несрећу, па се осећамо мирније.
Другим речима, то је мала доза аутосугестије и начина да преваримо сопствени страх.
Куцање у дрво је спој старих паганских веровања, хришћанске симболике и савремене психологије. Људи то раде из навике, из страха да не урекне, или једноставно зато што „тако раде сви“.
Иако знамо да нема реалне моћи у том гесту, чињеница је да нам доноси осећај сигурности и мира. А понекад је управо тај осећај оно што нам највише треба.
Дакле, следећи пут када куцнеш у дрво сетите се да понављавлајте ритуал стар хиљадама година, којим су се људи одувек борили против неизвесности живота.
извор: Занимљивостидана.цом
СТАРТУЈЕ ДРУГА МУШКА ЛИГА-ЕВО КАКАВ РАСПОРЕД ИМАЈУ КОШАРКАШИ ПАЛАНАЧКЕ МЛАДОСТИ
