„Ред је такав“, „Тако је радио мој отац“, „То је традиција“, „Слава је леп обичај да се окупимо и прославимо виђање“, „Сви славе, па ваља се“, „То је црквени обичај“, „Леп је то породични празник“ и тако редом.
Сви ти одговори су обична глупост и традиционално уврежено друштвено сујеверје, чак и када су наслеђени од славних предака, који су можда некада давно усвојили погрешан облик прославе славе па сада ви настављате. Зашто се слави слава нема много додира са таквим мишљењем, па ако и даље мислите на један од ових сличних формалних начина прослављања славе, морам да вас обавестим да сте у незнању и да код верујућих људи испадате затуцани формалиста. Мало оштро ово зборим и увредљиво, али када вам објасним шта ви радите и кога вређате, онда ћете можда и разумети мој оправдани гнев према формалистима, који формално славе славу и који кажу да је важна прослава и забава а не знају смисао празника. Такви најчешће формално славе славу а да не знају због чега то чине.
Зашто се слави слава уопште – чему то окупљање у породици
Kрсна слава једне породице је прослава светитеља који заступа вас и ваше укућане пред Господом. Kада славите славу, славите светитеља или арханђела, а не себе и своја животна достигнућа или своје уважене госте које сте позвали на славу.
Слава породице је духовни обред у част вашег свеца заштитника. Слављењем славе ви му се захваљујете на свим молитвама које Богу упућује за вас и ваш дом. Он стално бди над вама и моли Господа да вам опрости ваше грехе и сагрешења, моли Га да вам да целомудреност и трезвеност да не лутате кроз живот пун искушења и греха. Он вас често и штити од зла а да ви то ни не знате нити осећате, јер је духовни свет махом скривен. Он прати целу вашу породичну лозу, пратио је све ваше претке, прати вас а пратиће и наследнике, у оној мери колико га ви будете поштовали и у молитви призивали.
Ваш крсни светитељ вам је најближе духовно биће које се брине за вас. Не можете да појмите колико много се брине и колико се моли Господу за вашу тупавост, да је се ослободите, да се ослободите духовних и свих других обмана, да имате чисту и живу веру, да спасете душу своју и прикључите му се на небу након упокојења. Велики духовни посао чини ваш крсни светац а ви не можете ни мали духовни подвиг. А посебно вам је тешко да га испоштујете на дан његове славе када га цела Црква прославља.
Ако живите побожно и ревносно лако ће вам постати јасно зашто се слави слава. Али пошто не живите, за вас је слава формалност и дружење, гозба и пијанчење, забава и просто окупљање, уместо да буде свечани чин и обред поштовања кроз који вам стиже благослов од вашег светитеља, заштитника куће. Да, научите шта значи слава, то је породични обред у славу светитеља, породична молитва захвалности за све што крсни светитељ ради за вас и породична молитва да вас светитељ заштиник благослови на његов дан, да вам у свему у дому и породици добро иде. Зато и служе сви они претходни обреди, долазак свештеника у дом да свети водицу и брашно, затим одлазак у цркву на сечење славског колача, на литургију и након тога на читање Акатиста свецу заштинику у дому своме. Још ако заветно постите 7 дана на води пре славе, исповедите се и причестите, ваш светац заштиник ће још ватреније замолити Господа да вам опрости грехе и сагрешења на причешћу, да вас оздрави душом и телом.
Велики је духовни значај славе, добија се благослов светитеља, зато се слава слави.
А ако ви мислите и даље да је слава окупљање најближих уз трпезу, гозба и пијанка, онда боље да не славите славу, јер тиме само вређате вашег светитеља. Има толико разлога зашто бисте се ви окупили на ићу и пићу, увек можете наћи разлог да позовете госте на теревенку. И тада формалност има смисла, нико вам неће замерити ништа, ни на небу ни на земљи.
Kако се слави слава правилно, односно неправилно
Узмете православну литературу и питате свог свештеника како се правилно слави слава и зашто се слави слава. Немојте да лутате и да правите глупости на своју руку. Често сте усвојили лоше навике од родитеља или пријатеља а најчешће сте усвојили потпуно погрешно мишљење шта је слава. Слава се слави због Свеца заштитника дома, он је главни на слави и домаћин и гост, нисте битни ни ви а ни ваши гости. Не слави се слава да бисте се показали као одличан домаћин гостима, него као ревностан домаћин свецу заштитнику.
Отуда немојте да вашег Свеца заштиника вредђате следећим стварима:
– ни по коју цену не спремајте мрсну славу ако дан славе пада на посни дан. Ако је слава посна, онда је посна, гости који то не могу да поднесу нису достојни да буду део славе и да добију благослов вашег светитеља. Исто тако, не идите код оних који мрсе на својој посној слави, вређају светитеља, не будите део њиховог греха!
– не зовите на славу оне који нису крштени и који нису православни. Kада постану православни биће позвани и учествоваће у благодети благослова светитеља, у заједничарењу истог православног духа. Они који нису православни одбијају истиниту веру па не могу ни да буду пуни поштовања према смислу славе и светитељу, све док се не преумне и не увиде смисао прославе.
– не напуштајте цркву након сечења колача због некакве журбе, потребе да све спремите за госте. Све може да сачека и све је мање битно. Останите на целој литургији да добијете благослов вашег светитеља који се тај дан прославља. Њега ради морате да будете на литургији. Гости и све остало је мање битно.
– на дан славе ништа не радите, не бавите се пословима, као што ништа не треба да радите црвеним словом и недељом.
– не пропустите да након литургије и доласка кући, сви заједно испред иконе светитеља прочитате Акатист вашем светитељу. Упалите свећу, кандило, искључиво стојећи очитајте уводне молитве и прочитајте цео Акатист – песму хвале и молитву свецу заштинику. Макар ћете се једном годишње на тај начин захвалити вашем светитељу.
– не раздвајајте се током славе, породица треба да буде на окупу тог дана.
– не избегавајте да славите славу зато што вам је отац жив, то је глупост и духовно сујеверје које нема везе са стварношћу. Сваки син који се одвоји од куће, почиње уз очев благослов да самостално слави своју крсну славу за свој дом и своју породицу.
– не славите дупле славе, славу жене, то није по духовном поретку. Нека жена из поштовања и духовне везаности према Светитељу њеног дома тај дан оде у Цркву на литургију, нека прочита Акатист светитељу њеног дома, али нека не слави славу у свом дому. Сваки светитељ је живо духовно биће и заслужује част и поштовање али у свему мора да постоји поштовање духовних принципа.
– слава се не слави ван куће, то је породични духовни празник. Слава се не слави у кафани, ресторану, кафићу, позајмљеном или изнајмљеном простору, јер се ваш светац заштиник тамо неће наћи, он не борави тамо, он је присутан у вашем дому. Сви изговори да немате довољно места да прихватите госте, да их има пуно, решавају се тиме што имате други и трећи дан славе, као и избором гостију.
(Извор: БастаБалкана.цом)
