Да ли се сећате анкете од 2.000 одраслих људи који су у браку или у дугој вези, а која је показала да је само свака четврта особа разговарала о жељама свог партнера ако би тај партнер развио деменцију? То је упркос томе што више од две трец́ине наводи деменцију као болест које се највише плаше.
Научници са Медицинског факултета Гросман Универзитета у Њујорку, предвођени Џозефом Корешом, дају узнемирујућа предвиђања: очекује се да ће се број одраслих са дијагнозом деменције сваке године у Сједињеним Државама повећати на око милион људи до 2060. године. Ово је скоро дупло повећање у односу на тренутне податке. У случају деменције, америчка статистика одражава глобални тренд.
Анализирајући више од 30 година медицинских података који обухватају групу од 15.043 људи старости 55 и више година који нису показивали симптоме деменције на почетку студије, научници су закључили да је ризик од развоја болести током живота чак 42 одсто. Оно што је посебно алармантно, јесте да се овај ризик значајно повећава с годинама.
Студија такође открива разлике у ризику од деменције према полу и генетици. Чини се да су жене изложене већем ризику, а поседовање две копије гена АПОЕ4 додатно повећава вероватноћу развоја болести. Аутори студије упозоравају да њихове процене могу чак да буду ниске. Истовремено, истичу да је свест јавности о ризику од деменције све већа, што може да допринесе бољем обликовању здравствене политике.
Они позивају на хитан развој стратегија за промовисање здравих стилова живота који би могли да помогну у смањењу ризика од деменције, са нагласком на прилагођавању превентивних мера различитим старосним групама.
5 најчешћих симптома деменције – развијају се одређеним редоследом
Брза дијагностика болести деменције је велики изазов јер само ефикасна дијагностика може да успори њен развој. Посматрање понашања и проблема са којима се суочавамо ми или наши најмилији може да буде од помоћи. Пет симптома се јавља код већине пацијената у раним стадијумима деменције:
1. Губитак памћења
Проблем се јавља када се епизоде, чак и привременог губитка памћења, јављају често и немају објашњење. Заборав, који угрожава нашу или туђу безбедност, такође представља велику забринутост, нпр. када изађемо из куће и не знамо како да се вратимо или зашто смо отишли.
2. Конфузија
Често, када смо у ситуацији да не знамо шта је неко мислио или на шта циља, кажемо да смо збуњени. Али дезоријентација, која је знак деменције, иде много даље. Ради се о губитку свести о себи (сопственом идентитету) и/или месту или времену, на пример где се налазимо, који је дан у недељи, месецу или години.
3. Пробеми са спавањем
Проблеми са спавањем један је од најранијих симптома. Поремећаји спавања могу да се дијагностикују посебним прегледом. Врло често се испостави да особа која годинама има проблема са успављивањем болује од Паркинсонове болести или деменције са Левијевим телима.
4. Халуцинације
Деменција такође може да се манифестује халуцинацијама. То су поремећаји чула, најчешће вида или слуха (иако могу да утичу и на друга чула), које карактерише лажна перцепција стварности.
5. Губитак смисла за хумор
Овај симптом је обично тешко препознати јер је смисао за хумор веома индивидуална и субјективна ствар. Има људи који цео живот “не знају да се шале”, а има и оних за које је хумор све. Кључ за дијагностиковање поремећаја у овој области је упућивање на стање од пре недеља, месеци или година. Ако особа која раније није имала проблема са препознавањем и разумевањем шале, данас не одговори на њу, то може да буде разлог за даље посматрање.
мондо.рс
