Весић је подсетио да је са изменама престао да важи Закон о претварању (конверзији) права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду.
„Укидањем конверзије смо омогућили да се крене у неколико великих пројеката. Соко Штарк је најављивао велики пројекат изградње фабрике Смокија у Београду, што је директна последица укидања конверзије, а Филип Морис изградњу фабрике Икос у Нишу. Такође, продато је и неколико објеката, између осталих и грађевинског предузећа ‘Рад’. Небулозне су приче да се конверзија укида због појединих бизнисмена, Сајма, или Луке Београд“, рекао је министар.
Према измењеном закону, право коришћења на грађевинском земљишту претвара се у право својине без накнаде, а упис права својине врши орган надлежан за послове државног премера и катастра, по службеној дужности. Весић је објаснио да пре измена закона стечајни управници, према Закону о стечају, нису могли право коришћења да ставе у стечајну масу, пошто нису могли да га квантификују, а нису могли ни да изразе претварање уз накнаду.
„Они сада без накнаде врше конверзију, а када је спроведу, они ту имовину ставе у стечајну масу. Врши се продаја, купују се те некретнине, а ко купи гради нешто на њима. Новац који се уплати у стечајну масу исплаћује се радницима и другим стечајним повериоцима“, рекао је Весић, и додао да ће велики број стечајева тим системом бити успешно завршени. Додао је да очекује да ћемо у овој години видети праве ефекте укидања конверзије, пошто је, како каже, потребно да прође неко време. Весић истиче да је директна последица измена закона, на пример, то што је је у јулу прошле године издато 2.682 грађевинске дозволе, што је за 13,16 одсто више него у истом месецу 2022. године. У трећем кварталу 2023. забележен је пораст вредности изведених радова у Србији од 19,3 одсто у односу на трећи квартал 2022. године.
„Број грађевинских дозвола који смо издали је директна последица измена и допуна Закона о планирању и изградњи. Ми смо тим законом увели доста скраћених процедура, строже рокове, односно казне за оне из државних органа који не издају на време дозволе. Информацију о локацији пребацили смо да могу да издају и овлашћени нотари, што није био случај раније. Омогућили смо да Република може да преузме сваки предмет у којем постоји чекање администрације“, рекао је Весић.
Он додаје да је омогућено и врло јасно разграничено кад је у питању заштита културних добара, да они који се тиме баве имају током израде плана годину дана рок да утврде шта желе да заштите и да нико не може, на пример, да их надгласа, а да то што они усвоје буде део плана. Министар је додао да је по питању Сава центра слушао бројне „празне приче“ да су измене закона уведене како би држава могла да прода бројне објекте, између осталих и Сава центар. „Показало се да све то није тачно, да је то било све злонамерно, да су ти људи нажалост, не знам из којих разлога, у ствари свесно или несвесно желели да зауставе развој Србије, зато што су причали неистине о конверзији“, рекао је он.
Додаје да су и председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић подржали укидање конверзије уз накнаду и да се показало да су били у праву. Такође, измењени закон предвиђа и да су сви власници објеката на територији односно на делу територије јединице локалне самоуправе који је комунално опремљен за грађење и коришћење, а нарочито који има постојећу инфраструктуру водовода, канализације, гасовода и даљинског грејања, дужни да се прикључе на постојећу инфраструктуру, у зависности од намене објекта.
Уведена је и казнена одредба да ће се новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казнити за привредни преступ привредно друштво чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, које у року од три године од дана ступања на снагу закона не изврши прикључење на комуналну и другу инфраструктуру. Предвиђени су и подстицаји за зелену градњу и електромобилност и у циљу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, коришћења еколошки сертификованих грађевинских материјала и опреме, смањења продукције отпада, коришћења обновљивих извора енергије, за све нове зграде преко 10.000 метара квадратних бруто развијене грађевинске површине, по издавању употребне дозволе, прибавља сертификат зелене градње.
Влада на предлог министарства за послове грађевинарства доноси мере подстицаја зелене градње постојећег националног фонда зграда. Инвеститор објекта за који је издат сертификат зелене градње, има право на умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта у висини од 10 одсто у односу на укупно одређени износ доприноса. Инвеститор, по правноснажности употребне дозволе може поднети захтев надлежном органу за умањење укупно одређеног износа доприноса.
Законом се уводи рок важења од 10 година сертификата о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела. То је документ који се прилаже приликом издавања употребне дозволе за објекат, а уведена је и обавеза да се важећи сертификат о енергетским својствима зграде обавезно прилаже приликом овере уговора о купопродаји непокретности. Уколико је прошло више од 10 година од издавања сертификата о енергетским својствима зграде израђује се нови сертификат. Код објеката у изградњи којима се прометује није потребан овај сертификат приликом саме овере уговора о купопродаји непокретности у изградњи будући да се исти прилаже приликом издавања употребне дозволе и упису непокретности или дела непокретности у евиденцију катастра непокретности.
Власници постојећих зграда јавне намене у јавној својини дужни су да у року од три године од дана ступања на снагу закона прибаве сертификат о енергетским својствима зграде. Власници постојећих пословних зграда дужни су да у року од пет година од дана ступања на снагу закона прибаве сертификат. Власници постојећих стамбених зграда дужни су да у року од 10 година од дана ступања на снагу закона прибаве сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела, о чему ће јединица локалне самоуправе на чијој територији се зграда налази, донети општи акт у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, којим ће ближе уредити контролу извршавања обавезе.
Законом је основана Агенција за просторно планирање и урбанизам која, између осталог, успоставља и води регистар brownfield локација у Србији, а локалне самоуправе су дужне да Агенцији у року од шест месеци од дана оснивања Агенције доставе податке о броwнфиелд локацијама на својој територији. Обавезује се Агенција да у року шест месеци од дана достављања података, сачини Регистар података о броwнфиелд локацијама и учини га јавно доступним.
Проширена је и садржина правила грађења садржаних у планском документу, убрзана израда и усвајања планског документа, и уведена додатне заштите за културна добра. Уведена је студија заштите непокретних културних добара за потребе израде планских докумената. Проширен је круг издаваоца информације о локацији, коју је до сада издавао орган који издаје локацијске услове, а сада је могу на захтв странке издавати и јавни бележници односно правно лице или предузетник, регистрован за израду докумената просторног и урбанистичког планирања.
Министар надлежан за послове просторног и урбанистичког планирања ближе прописује услове које морају да испуне лица за издавање информације о локацији. Агенција за просторно планирање и урбанизам издаје информацију о локацији из надлежности министарства, односно аутономне покрајине, као поверене послове.
