Од давнина је познато црквено правило поста средом и петком и то на води, дакле – без употребе уља. Ови дани се могу постити на уљу само у случају телесне слабости.
Среда и петак су се од најранијих дана сматрали данима посвећиним посту и молитви. Пост средом је одређен у знак сећања на Јудину издају Господа.
Христа, док петком постимо јер је Господ тога дана разапет на крсту.
Ови дани се посте током целе године, осим у периодима тзв. Трапавих недеља. Међутим, за време такозваних трапавих седмица, црква дозвољава употребу свих врста хране, чак и средом и петком. На тај начин се изражава празнични карактер ових периода који обавезно следе након великих празника.
Прва таква недеља у години је она која следи после Божића. Од 7. јануара, па све до Богојављења 19. јануара, дозвољена је употреба свих намирница. Изузет је само Крстовдан, када се строго пости.
Следећа трапава недеља је период који траје од Васкрса до Томине недеље. Цела ова седмица је празничног карактера и у том периоду строго је забрањен пост.
Поред тога, у целом периоду Педесетнице, односно, од Васкрса па до Духова, забрањен је строги пост на води. Ипак, среда и петак се не мрсе, већ се у те дане у исхрани могу користити вино и уље, а у среду Преполовљења и риба.
Недеља о митару и фарисеју (припремна недеља часног поста)
Ова седмица је трапава, то јест у среду и петак се не пости, на посрамљење фарисеју који се гордио тиме што пости два пута седмично, и како је речено у Триоду, на посрамљење јеретика Јермена, који те седмице држе пост „звани арцивуријев“.
Благочестиви људи не сматрају себе разрешеним од тог поста ни на путу, па чак ни у болести. Средом и петком може се постити на уљу и у случају телесне слабости. Што се тиче духовног поста, средом и петком треба се више и усрдније молити.
