Početna » ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СРБИЈЕ ИМАЈУ НАЈНИЖЕ ПЛАТЕ У РЕГИОНУ: Тешко утврдити ко колико зарађује

ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СРБИЈЕ ИМАЈУ НАЈНИЖЕ ПЛАТЕ У РЕГИОНУ: Тешко утврдити ко колико зарађује

За разлику од просвете, где плате могу да се разликују само по додатку за године стажа и разредно старешинство, у здравству је теже утврдити ко колико зарађује.

од Паланка данас
0 Коментар

Основна зарада, као и у већини других делова јавног сектора, пише Демостат, обрачунава се множењем основице са коефицијентом који зависи од нивоа образовања и специфичности радног мерста – проблем је што на коначни износ утиче и много других фактора при чему не постоји чак ни јединствена основица.




И статистички просек у здравству, како се наводи, не осликава право стање јер су разлике унутар исте квалификације запослених велике, а оне између различитих образовних категорија у тој делатности необјашњиве.

Тако је, пише Демостат, према последњим објављеним подацима за фебруар ове године, републички просек зарада износио 94.125 динара док је здраство са социјалном заштитом исплатило 96.547 динара. Али, за оне који су у јавном сектору прилике су биле боље – просечна плата износила је 98.886 динара док су у здравству и социјалној заштити исплаћивали нешто мање, у просеку 97.510 динара, пише Демостат.


И у тим бројевима још и има неке логике, како се наводи, али се она губи када се зараде разврстају према степену стручне спреме

Разноврсна статистика

Демостат пише да подаци о примањима према нивоу образовања, које Републички завод за статистику објављује сваког септембра, показују да је просечна плата у здравственим установама у том месецу износила 85.358 динара и била је за симболична 202 динара већа од републичког просека.

Али, трећи ниво квалификација, како се наводи, где спадају помоћни радници са трогодишњом спремом, примао је 51.247 динара што је 10.319 динара испод републичког просека за тај ниво образовања.

Админитративно особље са четвртим степеном примало је 73.202 динара што је 2.507 динара мање од републичког просека за ту спрему, док је зарада у петом степену чак динар мања, износила је 73.201 и чак 15.226 динара лошија од републичког просека, пише Демостат.

Још је већа разлика за шести степен, пише у тексту, где спада особље са вишом медицинском школом, главне сестре или техничари – њихова зарада од просечних 85.110 динара за читавих 26.663 динара је нижа од паритетне плате за исту квалификацију на нивоу републике.

Најзад, за запослене у седмом и осмом степену, које је статистика објединила а где спадају лекари опште праксе, специјалисти, субспецијалисти, доктори наука и професори, просечна плата је 134.375 динара и за 9.808 динара је већа од републиучког просека за исти ниво стручности, пише Демостат.

Горица Ђокић, председница Синдиката лекара и фармацеута Србије, објашњава за Демостат да то што су зарадама лекари премашили просек није одраз високе плате, нити су просек „повукли“ доктори наука јер је њихов удео у укупном броју запослених мали. А основна зарада лекара је ниска, најнижа у региону.

„До таквих статистичких података се могло доћи само уколико су за статистику узимане укупне зараде јер због недостатка лекара у бројним установама, да би се одржао рад, колеге имају велики број дежурстава, што им увећава примања. Неким политичким лобирањем у последње две године три пута су се дизале основице медицинским сестрама и техничарима а нису лекарима, па је она дошла до износа који је за више од 900 динара већи од основице за лекаре. И када се то помножи са коефицијентом, однос зарада је значајно поремећен. Дошли смо тако до дискриминације једног образовног профила у здравству иако је свачији посао подједнако важан а сви имамо ниске плате.

Закон каже да су лекари носиоци рада у здравству иако ми једни без других не можемо да фиункционишемо, али поента је да не постоји прави однос зарада. Једно од објашњења је да медицинске сестре одлазе у иностранство, а само за последњих десет година отишло је преко 6.000 доктора медицине, неколико стотина доктора стоматологије и фармацеута“, каже Ђокић за Демостат.

Додаје да су у Министарству финансија за потврдили, како се наводи, да сличне ситуације постоје и у другим деловима јавног сектора и да ће најкасније до новембра ове године то бити исправљено.

Цео текст Демостата о зарадама радника у здравству читајте ОВДЕ.



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept