Док се наставља рад на америчком мировном плану за Украјину, председник Володимир Зеленски наставља своју европску турнеју, тражећи даљу подршку за окончање руске војне инвазије.
У Риму се украјински председник састао са папом Лавом XIV и разговарао са италијанском премијерком Ђорђом Мелони.
У међувремену, подношење мировног плана, ажурираног уз учешће европских партнера, Вашингтону се одлаже. Према речима Зеленског, из документа су искључени „отворено антиукрајински ставови“. Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул изразио је сумњу у успех текућих преговора због руских захтева за територијалним уступцима.
Зеленскијеви разговори са Мелони
Зеленски се у Риму састао са италијанском премијерком Ђорђом Мелони. „Имали смо одличан, веома садржајан разговор, током којег смо размотрили све аспекте дипломатске ситуације“, написао је касније на друштвеним мрежама.
У Риму су нагласили да су оба лидера приметила важност координисаног става између својих европских и америчких партнера. Мелони је поново потврдио солидарност са украјинским народом и уверио Италију у континуирани допринос, укључујући и будуће пројекте обнове у Украјини.
Десничарска политичарка, Мелони остаје једна од највернијих присталица Кијева. Истовремено, међу лидерима ЕУ, она има најближе везе са ужем кругом Доналда Трампа.
Разговори са Мерцом, Макроном, Стармером и лидерима ЕУ
Зеленски је у понедељак у Лондону разговарао о напретку мировних иницијатива са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом, британским премијером Киром Стармером и француским председником Емануелом Макроном. Затим је у Бриселу обавестио лидере ЕУ и НАТО-а о напретку ових разговора.
Европљани и Американци више не раде заједно у својим напорима да окончају скоро четворогодишњи руски агресивни рат у Украјини. Трампова администрација оптужује европске политичаре за „нереална очекивања“ и политичке блокаде на путу ка мировном споразуму са Москвом.
Вејдфул: „Још нисам сигуран“
Немачки министар спољних послова Вадефул изразио је опрез у вези са могућим споразумом. „Још нисам сигуран да ће документ који може да послужи као основа за компромис на крају бити на столу“, рекао је политичар током посете Гуангџоуу на југу Кине.
Додао је да је озбиљан рад на компромисном тексту корак у правом смеру. Али што преговори даље напредују, питања о којима треба да се постигне договор постају све хитнија и значајнија, рекао је.
Канцелар Фридрих Мерц сматра да је мировни план без учешћа Украјине и Европљана „незамислив“. „Мировни диктат за Украјину је неприхватљив“, рекао је Мерц након састанка са јерменским премијером Николом Пашињаном у Берлину. „Одлука о Украјини без Украјине је подједнако немогућа као и одлука о Европи без Европљана.“
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: НАУКА ОТКРИЛА СВЕТ У УНУТРАШЊОСТИ ЗЕМЉЕ!
Научници су дошли до открића да језгро има свој сопствени пејзаж, с планинама, долинама, одронима, можда чак и „унутрашњим вулканима“ који мењају његов облик
У последње време, проучавања сеизмичких таласа који пролазе кроз слојеве Земље откривају да је граница језгра далеко драматичнија него што се раније мислило.
Кад се у школи учи о Земљином језгру, приказује се као савршено мирна сфера. Глатка, правилна, савршено округла као лоптица за стони тенис. Смештена је дубоко испод више слојева Земљине унутрашњости. Али права слика далеко је сложенија.
Гвоздено језгро наше планете ствара снажно магнетско поље које се шири ван Земљине површине све до свемира. Тамо се судара са Сунчевим ветровима, стварајући оно што називамо магнетосфера. И управо та „пројекција“ језгра показује да оно није нимало статично, пише „ББЦ сајенс фокус“.
У последње време, проучавања сеизмичких таласа који пролазе кроз слојеве Земље откривају да је граница језгра далеко драматичнија него што се раније мислило. Испоставља се да језгро има свој сопствени пејзаж, с планинама, долинама, одронима, можда чак и „унутрашњим вулканима“ који мењају његов облик.
Откриће да је језгро Земље заправо бурно, променљиво и динамично, покренуло је ново питање међу научницима: да ли је оно одувек било овако?
Планине веће од Монт Евереста, скривене испод нас
Сеизмичка испитивања су открила огромне структуре које избијају из језгра ка доњем омотачу, а које су више чак и од Монт Евереста. Неке достижу висину од 1.000 километара, што је више од 100 пута висине највишег планинског врха на Земљи. Ове унутрашње планине надмашују чак и Олимп Монс на Марсу, који са својих 22 километра важи за највиши вулкан у Сунчевом систему.
Откриће да је језгро Земље заправо бурно, променљиво и динамично, покренуло је ново питање међу научницима: да ли је оно одувек било овако?
Два гигантска „планинска“ масива испод површине
Испод површине Земље постоје две изузетно велике формације, једна испод Африке, а друга испод Пацифика. Оба су смештена око 2.000 километара дубоко, што је пет пута даље од удаљености астронаута на Међународној свемирској станици. Масив испод Пацифика широк је око 3.000 километара, готово као Месец. Заједно, ова два масива чине чак 6 одсто укупне запремине Земље, за поређење, сви океани света заједно чине само 0,12 одсто.
Научници су дуго мислили да су ЛЛВП привремени, али сада се сумња да постоје већ милионима, можда чак и милијардама година.
Ова подземна „брда“ названа су Тузо и Џејсон, по геолозима Тузу Вилсону и В. Џејсону Моргану. Иако их називамо планинама, технички се ради о провинијама ниске брзине (ЛЛВП), регионима који успоравају пролазак сеизмичких таласа, што је и био начин на који су откривени.
Геолошка гробља испод површине
Око ЛЛВП се налазе тзв. гробља тектонских плоча, области где потонуле плоче завршавају своје кретање. Процес у коме једна плоча тоне испод друге назива се субдукција, и често доводи до земљотреса.
Једна хипотеза тврди да су ови џиновски масиви заправо остаци древне планете која се сударила са Земљом у њеним раним данима. Остатак те планете је, како неки верују, формирао Месец.
Недавна истраживања показала су да ЛЛВП садрже много крупније минералне честице у поређењу са „гробљима“ око њих, што значи да су и много старије. Док се мања зрна лакше формирају и мењају, велика зрна указују на дуг век трајања, можда и пола милијарде година.
Ово мења и наше разумевање омотача, за који се веровало да је у сталном кретању, без стабилних структура које трају толико дуго.
Могу ли потонуле плоче стварати планине у језгру?
Једна хипотеза тврди да су ови џиновски масиви заправо остаци древне планете која се сударила са Земљом у њеним раним данима. Остатак те планете је, како неки верују, формирао Месец.
Међутим, истраживање из марта 2025. године указује да Тузо и Џејсон имају различит састав, што указује да су можда настали као последица новијих процеса субдукције, нарочито потонућа океанске коре.
У новембру 2024. научници су помоћу нове сеизмолошке технологије открили „крхотине“ које личе на потонуле плоче на местима где никада није забележена тектонска активност, попут области испод западног Пацифика. Једна хипотеза тврди да су то остаци древног материјала богатог минералима, који датира из времена настанка Земље.
