Када су земљотреси у питању, Србија спада у зону са умереном активношћу земљотреса и најјачи потреси који су се у прошлости догодили у Србији били су на светском нивоу умерени до јаки. Најјачи земљотрес који је до сада забележен у Србији био је 6 Рихтера.
Последњи јачи земљотрес у Србији се догодио 3. новембра 2010. године. Тада је епицентар земљотреса од 5,4 Рихтера био код Краљева. Погинуле су две особе, а како се потрес догодио у урбаној средини и на малој дубини, забележена је и велика материјална штета на подручју Краљева.
Најтруснија подручја у Србији су долина Западне Мораве, долина Велике Мораве, Краљево, Трстеник, Крушевац, највише ка планини Рудник, Ваљево, Лазаревац, Мионица, Свилајнац и Параћин, али и Копаоник, као и Косовоско Поморавље. Трусна су и подручја ка граници са Црном Гором, као и шире подручје Метохије, наричито ка планинском ланцу Проклетије.
У Србији не може да буде јачих земљотреса од 6 степени по Рихтеровој скали зато што смо далеко од места где се генерише тектонски напон.
Дакле, централна Србија је најтруснији део наше земље.
Када је у питању Београд, сама територија престонице није трусна, али околни земљотреси и те како могу да заљулају грађевине и у Београду.
Најближа сеизмичка подручја Београду су Мионица, Лазаревац, Ваљево, а то је на неких око 100 километара од Београда и ту може да се деси земљотреси јачине од 5 до 6 Рихтерове скале.
У Србији земљотрес не може бити много јак и не може имати рушилачко дејство попут прошлогодишњег у Турској, који се сматра катастрофалним.
Зашто подрхтава источна Србија
Тло у Бору и Мајданпеку редовно се тресе и то није ситуација само сада, већ дуги низ година.
Што се тиче Бора и Мајданпека то није земљотрес, већ подрхтавање тла од минирања од рудника, али да апарати региструју свако померање, али тек кад се обради зна се да ли је у питању земљотрес или не.
