Често се види како под теретом поскакује сремским селима. Приколица „дубрава“ производи се више од пола века, и то у радионици Казнено-поправне установе Сремска Митровица. У овом затвору ради добро опремљена штампарија, па одатле стижу и обрасци за потребе српских судова. У дрвном погону производе се палете, кошнице, пикник гарнитуре, режисерске столице… „Дубрава“ им је, међутим, неспорни трејдмарк, пише еКапија.
Слично је и у другим казненим установама. Осуђеници шију постељине, мантиле, блузе, ранчеве, обрађују земљу, праве ПВЦ столарију…
На рад их нико не тера. Ствар је избора, а посао изабере скоро сваки други осуђеник у Србији. У казнену установу, убедљива већина, стиже без струке, звања и дипломе. Половина изађе са занатом у рукама.
Тржиште рада у условима ограничене слободе има своја правила. Она основна – одмор, боловање, сатница, једнака су онима која важе са друге стране решетака. Прописује их Закон о раду.
И осуђеници раде за плату. Она је, додуше, мања. Гарантована им је петина минималца, а у одређеним законом прописаним случајевима, зарађују 70 одсто од накнаде за рад коју исплаћује послодавац заводу. У овом случају, осуђени обавља послове који су систематизовани код трећег лица. Мора да испуњава услове у погледу стручне квалификације и искуства.
С друге стране, већина њих стичу прву праксу, не би ли тим занимањем обезбедили плату када одуже дуг друштву.
Шаљу део плате и породицама
Сва средства која се прикупе продајом производа на коме су радили осуђеници користи се за опремање затвора и побољшање услова њиховог боравка, појашњавају у Управи за извршење кривичних санкција.
– Радно ангажовање осуђених лица у заводу и изван завода регулисано је Законом о извршењу кривичних санкција и Правилником о раду осуђеног лица. На радно ангажовање ван завода имају право само она осуђена лица која казну издржавају у отвореном или полуотвореном одељењу завода. Значи да они имају право и на изласке у град, посете породици за викенд, посете породици за празнике… – истичу у Управи.
Да би радили у другој фирми, ван казненог круга, уговор са послодавцем склапа казнено-поправна установа. Али, то не могу сви осуђеници.
– Сви осуђеници за своје радно ангажовање, без обзира на то да ли су ангажовани у заводу или ван завода, примају новчану накнаду. Односно, плату која им се уплаћује на њихове депозите у заводима – кажу у Управи за извршење кривичних санкција.
– Средствима са депозита осуђеници располажу за куповину свега што им је потребно у заводским кантинама. Неретко шаљу новац и својим породицама – наводе.
Радно место и ван затвора
Да би радили код другог послодавца, ван затвора, одлуку доноси управник, али на предлог стручног тима.
– Управник закључи уговор о радном ангажовању осуђених са трећим лицем. У цену рада се урачунавају сви трошкови које завод има у реализацији уговора о упошљавању. То су трошкови горива за превоз осуђених, трошкови исхране – одговорили су за Форбес Србија у Управи.
– Накнаду по уговору треће лице плаћа заводу. Завод приход троши искључиво за накнаде за рад и награде за рад осуђених, за технолошко унапређење рада и побољшање услова живота осуђених и притворених особа – наводи се.
Осуђеник може да ради на радном месту ван завода – и по одлуци судије за извршење.
– Закон прописује могућност да осуђени који је разврстан у полуотворено или отворено одељење завода обавља послове на радном месту ван завода, ако за то постоје услови, а кривично дело за које је лице осуђено није у вези са тим пословима – указују у Управи.
– На основу претходно прибављеног мишљења стручног тима и уз сагласност осуђеног, управник завода подноси судији за извршење захтев са нацртом уговора којим се одређују услови под којим ће осуђени обављати послове на радном месту ван завода.Колика је плата осуђеника
Када се испуне услови, одлуку о раду на радном месту код трећег лица доноси судија за извршење. Уговор, на који је претходно дата сагласност судије, закључују завод и треће лице.
– У овом случају, осуђени практично заснива радни однос код трећег лица – послодавца, јер обавља послове који су систематизовани код трећег лица и за које испуњава услове у погледу стручне квалификације и искуства. Месечна накнада је прописана и износи најмање 20% од најниже цене рада у Републици Србији, а изузетак је када је осуђеном омогућено да ради на радном месту ван завода, по одлуци судије за извршење, и тада му припада 70% од накнаде за рад коју исплаћује послодавац заводу – наводе у Управи.
Неки пре тога никад нису радили
Осуђени имају право да раде током издржавања затворске казне само на добровољној основи. Сврха рада је да се радно оспособи, стекне навике и вештине и тако успешније реинтегрише у друштво. Немали број осуђених никад раније није радио и имао могућност да изгради најосновније радне навике.
– У нашим заводима први пут имају могућност да науче неки занат који ће им касније помоћи да се лакше запосле. Стручни тим завода предлаже управнику завода радно ангажовање осуђеног на основу: утврђеног степена ризика, психичких, физичких и здравствених способности, стручних квалификација, изражених жеља осуђеног и према могућностима завода – објашњавају у Управи.
Добију и сертификат вариоца, бравара, кувара…
Обучавају се за вариоца, бравара, столара, керамичара, фасадера, зидара, кувара, пекара, електроинсталатера, водоинсталатера, тапетара, кројача, хидроизолатера, сито-штампара, штампара на текстилу, лимара, армирача, затим за рад на ЦНЦ машинама, за рад у пластеницима, на глодачким и метало-стругарским машинама… У сертификатима које осуђеници добију у заводима нигде се не наводи да су стечени током издржавање затворске казне како би се избегла свака могућа стигматизација. Како наводе у Управи, с обзиром на то да су у питању изузетно добри и искусни радници, бивши осуђеници имају отворен однос са послодавцима у погледу чињенице где су стекли искуство.
– На послодавцима је да препознају значај запошљавања ових особа јер, пре свега, добијају квалитетну радну снагу која има искуство на пословима који су изузетно тражени – став је Управе за извршење кривичних санкција.
– Не троше се ресурси и време на њихово оспособљавање, а бившим осуђеним лицима се даје шанса да осигурају финансијску сигурност себи и породици. Нису ретки случајеви да нам се бивши осуђеници јаве и похвале да су почели да раде управо послове које су научили током издржавања казне. То је најчешћи случај са вариоцима, бившим осуђеницима који су научили да раде са ПВЦ столаријом, фасадерима, пекарима – додају.
Помоћ за покретање посла по изласку
По истеку казне, осуђеници на основу стечених сертификата могу да се обрате немачкој невладиној организацији Хелп за помоћ. Они од ове организације могу да добију опрему и машине у вредности до 2.500 ЕУР како би покренули сопствени посао.
Производи осуђеника, с једне стране, доносе приходе, али и уштеде. Њиховим креветима, ормарићима, па и душецима су опремљени поједини блокови казнених установа.
– Огромне уштеде смо остварили у буџету Републике Србије током реконструкције павиљона у свим заводима од 2012. до данас – кажу у Управи.
– Опремамо их намештајем, душецима и постељином које праве обучени осуђеници у заводима у Сремској Митровици, Пожаревцу, Нишу, Ваљеву… Тако су последња два изграђена затвора – КПЗ у Панчеву и КПЗ у Крагујевцу опремљени намештајем који су израдили осуђеници у Забели, Нишу, Сремској Митровици, постељином коју шију осуђенице у КПЗ за жене у Пожаревцу…
Теже је наћи посао на слободи
Организације које пружају подршку осуђеницима по изласку из затвора истраживале су колико им је запослење важно у процесу ресоцијализације. Резултати истраживања, које је спровео Неостарт пре неколико година, показују да већина испитаника након изласка тражи посао. То је случај код 81% осуђеника. Али им је истовремено највећа препрека приликом тражења посла чињеница да су бивши осуђеници.
– Велика већина осуђеника, њих више од 70%, у неком тренутку свог живота имала је посао, и жели стабилан и легалан извор прихода – подаци су овог истраживања.
– Искуства Неостарта показују да они који не одустану после прва два доласка у програм намењен проналаску запослења, углавном нађу стабилан посао у року од три месеца – додаје се.
У много тежем положају су осуђеници који немају подршку, породицу и пријатеље.
– Као закључак се намеће да је неопходно улагати у образовање у затворима и у индивидуализоване програме усмерене на припрему за тражење посла – један је од закључака истраживања.
Шта кажу послодавци?
Истраживања су се бавила и расположењем послодаваца према бившим осуђеницима. Једна анкета је спроведена у оквиру пројекта „Унапређење капацитета Управе за извршење кривичних санкција на пољу алтернативних санцкија, постпеналног збрињавања и здравствене заштите“, који у Србији финансира Европска унија.
Анкету је попунило укупно 120 послодаваца. Показало се да је сваки четврти, 24 одсто њих, међу запосленима имало бившег осуђеника. Скоро 57% послодаваца се изјаснило да би за одлуку о запошљавању најпре узели у обзир радно искуство и квалитет рада бивших осуђеника. Око 55% је назначило да би пре запошљавања желело да добије информације о понашању преступника током издржавања казне.
Шта је са порезом?
Појашњење о пореском третману робе и услуга који су дело осуђеника потражили смо од Пореске управе. Када је реч о порезу на додату вредност, прописано је да Република и њене институције, као и оне које припадају аутономним покрајинама и локалним самоуправама – нису обвезници овог пореза. Мисли се на рад из њиховог делокруга.
– Као и правна лица основана законом, односно актом органа Републике, територијалне аутономије или локалне самоуправе у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе, нису обвезници у смислу овог закона – кажу порезници.
– То је у случају да обављају промет добара и услуга из делокруга органа, односно у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе.
Ако се баве другим делатностима, решење је другачије. Роба и услуге се опорезују стопама од 10 или 20 одсто.
– Ако продају добра и услуге, обвезници су за промет за који би изузимање од обавезе могло да доведе до нарушавања конкуренције, као и за промет добара и услуга изван делокруга органа. Односно ван обављања послова државне управе или локалне самоуправе – прецизирају у Пореској управи.
Занимало нас је која је казнена установа највреднија, па тако и плаћа највећи износ пореза на додату вредност. Ти подаци, међутим, сматрају се и чувају као тајни. Порезници не могу да утврде колики порез на доходак казнене установе исплаћују на име зарада осуђеника.
– Порез који се плаћа по одбитку за исплате прихода физичким лицима, исказује се у Појединачној пореској пријави. Она у себи не садржи податак о томе да ли је прималац прихода осуђено лице – појашњавају нам у Пореској управи.
Извор еКапија
