Српска православна црква и њени верници у четвртак 2. јануара обележавају празник посвећен хришћанском Светитељу Светом Игњатију Богоносцу познатом и као Игњатије Антиохијски.
Према предању везаном за ову славу у Срба, Господ је, подучавајући своје ученике смерности, узео једно дете и рекао: „Ко се понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском“.
То дете био је Игњатије. Када је одрастао, био је ученик Светог Јована Богослова, а касније епископ у Антиохији, где је први увео антифонски начин појања у цркви. То је појање за две певнице тако да кад на једној страни појање престане, на другој почиње, а овај се начин појања Светом Игњатију чудотворно открио.
У то време је цар Трајан, пролазећи кроз Антиохију у ратном походу против Персије, чуо за Светог Игњатија и покушао да га саветима и претњама, чак понудом сенаторске титуле, окрене од вере. Кад није успео, наредио је да га окованог пошаљу у Рим и баце у арену пред звери.
Тешки пут од Антиохије до Рима светитељ је провео у молитви и жељи да страда за Господа. Лавови су га растргли у римској арени 106. године.
Према обичајима код Срба, на овај дан се понегде меси колач и дели деци, али их прво повуку за уво да што више порасту у новој години и да би били здрави.
Неки овај дан називају и Кокошињи дан или Кокошији Божић. У народу се обавља низ радњи и обичаја, ради заштите кућног иметка и пернате живине. Домаћице данас на посебан начин хране живину – у круг, начињен од положеног конопца, баца се специјално спремљено жито.
Од светитеља и мученика остало је само његово срце испуњено љубављу за Господа Исуса Христа.
