У Алији код Раче, на месту где је формиран Други Шумадијски партизански одред, који се састојао од три чете: Паланачке, Орашке и Рачанске и чији је командант био Богосав Марковић, комесар Танасије Младеновић, одржан је, поводом 7. јула-Дана устанка народа Србије, велики народни скуп. На спомен обележје венце су положиле делегације локалне самоуправе и СУБНОР-а Раче, СПС-а, СУБНОР-а Смедеревске Паланке и Велике Плане.
Пригодним говором присутнима се обратио Зоран Ђурђевић, председник ОО СУБНОР Смедеревска Паланка, следећим речима:
Одлука о дану устанка против окупаторске војске у овом нашем крају донета је 3. јула 1941. године у једној кући у улици Вука Караџића у Паланци. Одржан је састанак коме су присуствовали: Бранко Крсмановић, Петар Стамболић, Богосав Марковић, Танасије Младеновић, Андра Ђорђевић и Драгослав Ђорђевић – Гоша.
Том приликом Бранко Крсмановић је пренео одлуку Врховног штаба о формирању II Шумадијског одреда који ће деловати на територији срезова: Јасенички, Лепенички и Орашки. За команданта је постављен Богосав Марковић за политичког комесара Танасије Младеновић, за заменика команданта Андра Ђорђевић, а за заменика политичког комесара Драгослав Ђорђевић – Гоша.
У ноћи између 6. и 7. јула на овом месту нашли су се све три чете II ШО: Паланачке, Орашке и Романске.
7. јула у једном забрану код села Баничине на месту званом „Нишин гроб“ одржан је први састанак штаба II ШО. Присуствовали су: Богосав Марковић, командант Танасије Младеновић, политички комесар и њихови заменици Андра Ђорђевић и Драгослав Ђорђевић – Гоша.
Договорен је начин деловања и борбе ове партизанске јединице на одређеној територији. 9. и 10. јула сви припадници II ШО су обавили бојево гађање у потоку Марковачке алије. Прву заставу одреда сашила је учитељица Живка Ђурђевић из Раче, а у одред ју је донео омладинац Петар Петровић и предао је команданту одреда у селу Мраморац.
Окупљањем данас на овом месту одајемо дужну почаст тим одважним и храбрим људима који су пре 80 година одавде кренули у борбу за слободу.
Многи од њих нису дочекали крај рата. Дали су своје животе да би ми, њихови потомци, живели у слободи. То им не смемо никада заборавити.
Партизански покрет је 1945. године победио у Србији и Југославији, а антифашистичка борба и победа је међународно призната.
Нека им је вечна слава и хвала.
Живела слободна Србија.
БОНУС ВИДЕО:
