Забрињавајуће је то што према званичним полицијским извештајима у периоду од 2000. до данас, у 99,7 одсто случајева одговорност за све несреће на путним прелазима је била на возачима друмских возила, пешацима и учесницима у друмском саобраћају, који заобилазе бранике, неопрезно прелазе пруге, понекад и бахато возе, рекао је данас Ненад Станисављевић из „Инфраструктура железнице Србије“, гостујући у „Уранку“ на ТВ K1.
Он је гостовао поводом недавног несрећног случаја када је у центру Ниша на 15.годишњег дечака налетео теретни воз.
У тренутку несреће, рампа на прелазу је била спуштена и сигнализација потпуно исправна, међутим, препричао је Станисављевић, дечак је кретајући се на дозвољеној и прописаној удаљености поред пруге, покушао да је пређе са слушалицама у ушима и није приметио наилазећи теретњак.
„Према изјавама сведока и машиновође из теретне композиције, дечак је имао слушалице и ходао је паралелно уз пругу. Ходао је на довољној, прописаној удаљености од пруге. Спремао се да пређе преко путног прелаза и једноставно није погледао, а кад се нашао на прузи „укочио се“ када је видео да воз иде на њега“, казао је Станисављевић.
Он је износећи детаље несреће рекао да се воз кретао пругом из Ниша ка Димитровграду, и да се теретни возови иначе крећу мањом брзином, те да је у питању био други воз, дечак, претпоставља, не би преживео.
„У Нишу смо имали пругу где је рампа радила и била спуштена, а имали смо ове године још таквих примера. Сигнализација ради, али опет долази до несрећа“, казао је Станисављевић.
Он је објаснио да на сваком прелазу постоје правила и да се ништа не препушта случају, већ да постоје процене и предвиђене ситуације које се узимају у обзир, када је реч о томе колико дуго ће рампа бити спуштена и слично.
„Не можемо ми одредити јел то минут или два у идеалним условима. Шта ако се угаси ауто, нешто се догоди на прелазу, дође до судара аутомобила? Због ситуације у локалном саобраћају, чињенице колико брзо може воз да закочи, колика је фреквентност путничког друмског саобраћаја рампа буде спуштена неколико минута“, рекао је Станисављевић.
Он истиче да су возачи често нестрпљиви, и да људи уопште нису упознати са тиме колико је возу потребно да закочи.
„Зауставни пут воза теретне железничке композиције је између 700 и 1.000 метара. Ако је машиновођа видео да пешак прелази пругу и исте секунде нагазио кочницу, још 1.000 метара та теретна железничка композиција наставља да се креће“, упозорава Станисављевић.
Он се говорио и о планираним радове када је у питању железничка инфраструктура, рекао да воз „Соко“ не касни и да је, с обзиром на број корисника био „пун погодак“.
„Интензивно се ради деоница од Новог Сада до Суботице и требало би да буде завршена крајем 2024. године. Тада ће се за неких сат и 15, сат и 20 минута стизати од Београда до Суботице. Већ 2025. нас очекује и завршетак пруге од границе до Будимпеште и за мање од три сата стизаћемо од једног до другог главног града“, истиче Станисављевић.
Такође, каже да би до краја 2025. пруга требала да буде потпуно измештена из центра Ниша, те да се несрећа као недавна, више не понови.
„Измештање пруге је приоритет. Град је растао током деценија и ту је пруга изграђена пре 130 година. Град је растао око пруге и сада имамо ситуацију да пруга дели Ниш на више делова, омета функционисање друмског саобраћаја и успорава функционисање железничког саобраћаја“,додао је Станисављевић.
Тридесетак година се о томе прича, каже он, а радови ће се видети на пролеће наредне године, средства су, каже, обезбеђена.
