Број становника на планети од 1976. се удвостручио и то пре свега због високог фертилитета у земљама у развоју, кажу демографи.
„Афрички континент бележи ниво фертилитета који је преко 4, што значи да у просеку свака жена роди барем четворо деце. Азија такође има ферзилитет преко 2,2. Направићу само једну компарацију са европским континентом где је стопа фертилитета 1,5, односно мање од двоје деце по жени“, каже за РТВ демографкиња са Природно-математичког факултета Нови Сад др Даниела Арсеновић.
Досезањем нове летвице поново је актуелизовано старо питање, да ли нас је превише?
Стручњаци објашњавају да је наш утицај на планету, који се највише види кроз климатске промене, узрокован више нашим понашањем него бројношћу.
„Морамо сви као друштво бити свесни да природни ресурси нису неисцрпни, а сигурна сам да планета ово може да издржи, као и број становника који ће да прати наредне деценије“, истиче докторке Арсеновић.
Према пројекцијама УН-а свет ће 2030. бројати 8,5 милијарди људи, док ће нас 20 година касније бити 9,7 милијарди.
Насупрот томе прогнозе за Србију нису ни мало охрабрујуће, будући да се очекује да ћемо до 2050. године остати без петине становништва.
Према проценама неких демографа Србија је од последњег пописа изгубила 700.000 становника.
Такав негативан тренд бележе све земље југоисточне Европе. Са друге стране порасту броја становника на планети највише доприноси демографска експанзија у Азији.
Занимљиво је да ће следеће године Индија надмашити Кину као најмногољуднија земља, а у те две државе живеће више од 1једне трећине укупне популације.
УН: Светска популација премашила осам милијарди људи
Светска популација данас је премашила број од осам милијарди људи, саопштиле су Уједињене нације, упозоравајући да регионе, који се већ суочавају са оскудицом ресурса због климатских промена, очекује још потешкоћа, преноси Ројтерс.
Достигнуће од осам милијарди људи је „знак успеха човечанства , али је и велики ризик за нашу будућност“, поручио је Џон Вилмот, директор одељења за становништво УН.
Земље средњих економских прихода, углавном у Азији, чине највећи део тог раста, пошто су увећале своју популацију за око 700 милиона људи од 2011.
Индија је бројнија за око 180 милиона људи и следеће године требало би да надмаши Кину, као најмногољуднија држава на свету, наводи Ројтерс.
С друге стране, наталитет је у сталном опадању у САД, Европи и Јапану, али и у Кини, која се бори са последицама свог програма Политике једног детета, па је прошле године позвала породице да имају друго, па чак и треће дете, наводи британска агенција.
Без обзира да ли се ради о храни, води или енергентима, свега ће бити мање на располагању, јер ће се светска популација повећати за још 2,4 милијарде људи до 2080. године, према пројекцијама УН.
„Свакој особи су потребни гориво, дрва, храна и вода и место где ће живети“, рекла је Стефани Фелдштајн, директорка за становништво и одрживост у Центру за биолошку разноврсност.
Притисак на ресурсе биће посебно велики у афричким земљама, где се очекује да ће становништво расти, наводе стручњаци.
Оне су и међу државама које су најосјетљивије на климатске утицаје и којима су најпотребнија средства за ублажавање последица климатских промена.
У подсахарској Африци, где око 738 милиона људи већ живи без адекватних основних животних услова, предвиђа се да ће се становништво повећати за 95 одсто до средине века, према Институту за економију и мир.
Према подацима УН, светска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. и могла би достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године, а врхунац од око 10,4 милијарде људи очекује се 2080-их као и да остане на том нивоу до 2100., наводи Ројтерс.
